14. септембар

14. септембар (14.9.) је 257. дан у години по грегоријанском календару (258. у преступној години). До краја године има још 108 дана.

Догађаји

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

• 81 — Након смрти брата Тита, власт над Римским царством преузео је Домицијан.
• 1219 — Проглашена аутокефалност Српске православне цркве, са седиштем у манастиру Жича, коју је код никејског цара Теодора I Ласкариса и васељенског патријарха Манојла I Харитопула издејствовао Сава Немањић
• 1262 — Краљ Кастиље Алфонсо заузео луку Кадиз на обали Атлантског океана, окончавши петовековну маварску окупацију града.
• 1812 — Француске трупе под Наполеоном Бонапартом ушле у Москву. Постоји легенда да су Руси запалили Москву у повлачењу, али је Москва горела пре свега зато што више није било никог да спречи пожаре.
• 1829 — Потписан Једренски мировни уговор којим је окончан руско-турски рат. Србија на основу Једренског мира 1830. добила хатишериф о самоуправи, а Грчка независност.
• 1930 — Национал-социјалистичка партија Адолфа Хитлера постала друга партија по величини у немачком парламенту.
• 1939 — Хеликоптер „ВС-300“ руског конструктора Игора Сикорског, који је емигрирао у САД, извео први успешан лет.
• 1959 — Совјетска сонда Луна 2 се срушила на Месец и постала први људских руку дело које је стигло до њега.
• 1960 —
  • У Конгу извршен војни удар под вођством пуковника Жозефа Мобутуа, а премијер Патрис Лумумба стављен у кућни притвор.
  • На састанку представника земаља-произвођача нафте у Багдаду основана Организација земаља извозница нафте, ОПЕК.
• 1975 — У Амстердаму један незапослен учитељ ножем исекао „Ноћну стражу“, једну од најцењенијих Рембрантових слика.
• 1992 — Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о повећању броја и проширењу мандата међународних мировних снага у Босни и Херцеговини.
• 1995 — Победиле три националне странке, Срба, Хрвата и муслимана, чији су лидери били главни виновници трогодишњих ратних сукоба.
• 1996 —
  • Камбоџански краљ Нородом Сиханук дао опрост једном од лидера Црвених Кмера Јенгу Сарију због његове улоге у периоду „поља смрти“, када је у Камбоџи убијено између милион и два милиона људи.
  • У Босни и Херцеговини одржани први општи избори после потписивања мировног споразума у Дејтону у децембру
• 1997 — У пожару у рафинерији нафте у Визагапатнаму, на југу Индије, погинуло најмање 56 особа, а истог дана у централном делу те земље погинуо 81 путник када се пет вагона експресног воза сурвало с моста у реку.
• 2001 — Сенат САД усвојио резолуцију којом се председнику САД Џорџу Бушу одобрава да „предузме све неопходне и одговарајуће мере“ поводом напада 11. септембра. Председник Буш одобрио мобилизацију 50.000 резервиста.

Рођења

• 1486 — Хајнрих Корнелијус Агрипа, немачки теолог, астролог и алхемичар. († 1535)
• 1580 — Франсиско де Кеведо, шпански прозни писац и песник. († 1645)
• 1769 — Александар фон Хумболт, немачки географ и природњак. († 1859)
• 1826 — Љубомир Ненадовић, српски књижевник. († 1895)
• 1852 — Симо Матавуљ, српски писац. († 1908)
• 1886 — Јан Масарик, чехословачки политичар и министар спољних послова Чехословачке. († 1948)
• 1889 — Марија Каповила, еквадорска суперстогодишњакиња, која је у тренутку своје смрти имала 116 година и 347 дана. († 2006)
• 1910 — Џек Хокинс, енглески глумац. († 1973)
• 1913 — Хакобо Арбенз, пуковник и председник Гватемале. († 1971)
• 1930 — Звонимир Торјанац, хрватски глумац. († 2014)
• 1941 — Богдан Тирнанић, српски новинар, публициста и филмски критичар. († 2009)
• 1947 — Сем Нил, новозеландски глумац, сценариста, редитељ и продуцент.
• 1951 — Данкан Холдејн, британски физичар, добитник Нобелове награде за физику (2016).
• 1953 — Роберт Виздом, амерички глумац.
• 1960 — Мелиса Лио, америчка глумица.
• 1964 — Лоран Фурније, француски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1965 — Дмитриј Медведев, руски политичар, трећи председник Русије.
• 1968 — Дејан Мијатовић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.
• 1973 — Ендру Линкон, енглески глумац.
• 1973 — Нас, амерички хип хоп музичар.
• 1978 — Силвија Наваро, мексичка глумица.
• 1979 — Ивица Олић, хрватски фудбалер.
• 1980 — Луис Орна, перуански тенисер.
• 1983 — Ејми Вајнхаус, британска музичарка. († 2011)
• 1983 — Виктор Савић, српски глумац.
• 1985 — Душан Каличанин, српски глумац и балетан.
• 1985 — Мохамед Фаје, сенегалски кошаркаш.
• 1987 — Гашпер Видмар, словеначки кошаркаш.
• 1989 — Џими Батлер, амерички кошаркаш.

Смрти

• 407 — Јован Златоусти, цариградски патријарх, теолог и проповедник, хришћански светац и један од четири црквена оца православне цркве. (* 349)
• 775 — Константин V Копроним, византијски цар. (* 718)
• 1321 — Данте Алигијери, италијански песник. (* 1265)
• 1852 — Артур Велзли Велингтон, британски фелдмаршал. (* 1769)
• 1860 — Милош Обреновић, српски кнез, вођа Другог српског устанка. (* 1815)
• 1911 — Петар Аркадијевич Столипин, руски премијер. (* 1862)
• 1927 — Изадора Данкан, америчка играчица. (* 1877)
• 1937 — Томаш Масарик, чешки државник и филозоф. (* 1850)
• 1976 — Павле Карађорђевић, југословенски кнез. (* 1893)
• 1978 — Зенон Косидовски, пољски писац, есејиста и песник. (* 1898)
• 1982 — Грејс Кели, бивша америчка филмска глумица и кнегиња Монака. (* 1929)
• 1982 — Бешир Џемаил, председник Либана. (* 1947)
• 1996 — Пеце Атанасовски, југословенски и македонски музичар. (* 1925).
• 2001 — Ахмад Шах Масуд, командант авганистанске гериле у борби против Талибана. (* 1953)
• 2001 — Олга Ивановић, српска глумица (* 1921)
• 2009 — Патрик Свејзи, амерички глумац. (* 1952).

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Преподобни Симеон Столпник – црквена Нова година

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума