16. април
16. април (16.04) је 106. дан у години по грегоријанском календару (107. у преступној години). До краја године има још 259 дана.
Догађаји
| април | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||
- 73 — Римљани заузимају тврђаву Масаду чиме је окончан јеврејски устанак (Јудејски рат).
- 1346 — Српски краљ Душан Стефан Немањић у Скопљу крунисан за цара. Проглашена српска патријаршија с првим српским патријархом Јоаникијем.
- 1520 — У Шпанији почиње побуне у Кастиљи и Валенци против Карла V, цара Светог римског царства.
- 1521 — Мартин Лутер, протестантски реформатор, дошао је у град Вормс да би био саслушан пред сабором у Вормсу.
- 1582 — Шпански конквистадор Хернандо де Лерма основао је насеобину Салта у Аргентини са циљем да буде испостава између Буенос Ајреса и Лиме (Перу).
- 1746 — Британска војска у бици код Калодена је поразила јакобитске побуњенике, чиме су отклоњене тежње династије Стјуарт на британски престо.
- 1780 — Основан је универзитет Минстер у Минстеру, Немачка.
- 1818 — Сенат Сједињених Америчких Држава је ратификовао споразум Рус-Багот и тиме је одређена граница са Канадом.
- 1854 — Јосиф Панчић добија српско држављанство након дуго очекиваног отпуста из аустроугарског. Тако стиче услов да постане стални професор у Лицеју у Београду.
- 1856 — Усвојена Париска декларација о поморском праву за време рата.
- 1910 — По први пут отворена је, најстарија, затворена арена за хокеј на леду која се и данас користи, отоворена је у Бостону и носи име Метјуз Арена.
- 1912 — Харијет Квимби постаје прва жена која је прелетела авионом преко Ламанша.
- 1917 — Владимир Лењин се вратио у Петроград после изгнанства у Швајцарској.
- 1922 — Немачка и Русија су потписали Рапалски споразум којим је Немачка признала совјетску Русију и којим су обновљени дипломатски и трговински односи.
- 1944 — Савезничка авијација је бомбардовала Београд у Другом светском рату.
- 1945 — Црвена армија је започела коначни напад на немачке снаге око Берлина, са скоро милион војника који су се борили у бици за Зеловске висове.
- 1945 — Америчке трупе у Другом светском рату ушле у немачки град Нирнберг.
- 1945 — Совјетска подморница је потопила немачки избеглички брод Гоја са 7000-8000 путника, што је преживело 183 особе.
- 1947 — У граду Тексас у истоименој држави САД погинуло више од 580 људи у експлозији брода са 2100 метричких тона амонијум-нитрата. То је једна од највећих не-нуклеарних експлозија.
- 1948 — У Паризу основана Организација за економску сарадњу и развој.
- 1964 — Девет људи у Британији осуђено на казне затвора од 25 до 30 година због учешћа у великој пљачки воза 1963. Један од главних актера „пљачке века“ Роналд Бигз успео да побегне из затвора и стигне у Бразил, где је живео до маја 2001, када се предао „Скотланд јарду“.
- 1970 — Под снежном лавином која је затрпала дечји санаторијум у месту Саланш у француским Алпима погинуле 72 особе.
- 1992 — Кошаркаши Партизана савладали су Хувентуд у финалу Купа европских шампиона са 71:70.
- 1996 — Бившег премијера Италије Бетина Краксија италијански суд, на основу оптужнице која га је теретила за корупцију, осудио у одсуству на осам година и три месеца затвора. Кракси побегао у Тунис.
- 2001 — Бивши председник Филипина Џозеф Естрада предао се антикорупцијском суду пошто је тај суд издао налог за његово хапшење због корупције и лажног сведочења. Естрада се повукао са места председника 20. јануара под притиском уличних демонстрација и војске.
- 2002 — Влада Холандије и начелник Генералштаба војске те земље поднели оставке због званичног холандског извештаја о Сребреници, у којем је оцењено да холандске мировне трупе и Уједињене нације сносе део одговорности за пад те енклаве, у јулу 1995, у руке Војске Републике Српске и масакр око 7.500 Муслимана.
- 2003 — У Бечу ухапшен Драган Николић и изручен властима у Србији. Николић у одсуству осуђен на 15 година затвора као саизвршилац у убиству Жељка Ражнатовића.
- 2012 — Почело је суђење Андерсу Берингу Брејвику у Ослу, Норвешка. Он је осуђен на 21 годину затвора за убиство 69 особа на острву Утоја.
- 2012 — Добитници Пулицерове награде су објављени и то је први пут да од 1977 године ниједна књига није освојила награду за Фикцију.
- 2013 — Земљотрес јачине 7,8 је погодио покрајину Систан и Белуџистан у Ирану, најјачи земљотрес у последњих 40 година у Ирану који је убио најмање 35 особа.
Рођења
- 1844 — Анатол Франс, француски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (1921). (прем. 1924)
- 1867 — Вилбур Рајт, амерички пилот и конструктор авиона. (прем. 1912)
- 1889 — Чарли Чаплин, енглески глумац, комичар, сценариста, редитељ, продуцент и композитор. (прем. 1977)
- 1893 — Федерико Момпу, шпански композитор и пијаниста. (прем. 1987)
- 1896 — Тристан Цара, румунски песник и есејиста. (прем. 1963)
- 1918 — Спајк Милиган, енглеско-ирски комичар, писац, песник, драматург и глумац. (прем. 2002)
- 1919 — Нила Пици, италијанска певачица. (прем. 2011)
- 1927 — Папа Бенедикт XVI.[1]
- 1936 — Шабан Бајрамовић, српски певач, познат као Краљ ромске музике. (прем. 2008)
- 1939 — Борис Дворник, хрватски глумац, редитељ и сценариста. (прем. 2008)
- 1941 — Неда Спасојевић, српска глумица. (прем. 1981)
- 1942 — Френк Вилијамс, енглески бизнисмен, оснивач и власник Формула 1 тима Вилијамс.
- 1947 — Карим Абдул Џабар, амерички кошаркаш.
- 1947 — Ли Керслејк, енглески музичар, најпознатији као бубњар и пратећи певач групе Uriah Heep. (прем. 2020)
- 1950 — Драган Мићаловић, српски глумац. (прем. 2017)
- 1954 — Елен Баркин, америчка глумица и продуценткиња.
- 1960 — Рафаел Бенитез, шпански фудбалер и фудбалски тренер.
- 1960 — Педро Делгадо, шпански бициклиста.
- 1960 — Пјер Литбарски, немачки фудбалер и фудбалски тренер.
- 1961 — Дорис Драговић, хрватска певачица.
- 1964 — Есбјерн Свенсон, шведски џез пијаниста. (прем. 2008)
- 1965 — Џон Крајер, амерички глумац, комичар и редитељ.
- 1965 — Мартин Лоренс, амерички глумац, комичар, музичар, сценариста и продуцент.
- 1966 — Јасна Ђуричић, српска глумица.
- 1968 — Грег Бејкер, амерички глумац и музичар.
- 1971 — Наташа Зверева, белоруска тенисерка.
- 1971 — Селена, америчко-мексичка музичарка, глумица, модел и модна дизајнерка. (прем. 1995)
- 1972 — Кончита Мартинез, шпанска тенисерка.
- 1972 — Паоло Негро, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
- 1973 — Ејкон, америчко-сенегалски музичар, музички продуцент и глумац.
- 1977 — Фредрик Јунгберг, шведски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1978 — Игор Тудор, хрватски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1982 — Борис Дијао, француски кошаркаш.
- 1983 — Џена Брукс, америчка порнографска глумица.
- 1983 — Џејси Керол, америчко-азербејџански кошаркаш.
- 1984 — Клер Фој, енглеска глумица.
- 1985 — Луол Денг, британско-јужносудански кошаркаш.
- 1985 — Владимир Мицов, српски кошаркаш.
- 1985 — Бенхамин Рохас, аргентински глумац и музичар.
- 1987 — Арон Ленон, енглески фудбалер.[2]
- 1990 — Вангелис Манцарис, грчки кошаркаш.[3]
- 1991 — Кејти Мајли, америчка пливачица.
- 1991 — Никола Пешаковић, српски кошаркаш.
- 1994 — Дамир Фејзић, српски теквондиста.
- 1995 — Ивана Николић, српска певачица и плесачица, најпознатија као чланица групе Hurricane.
Смрти
- 69 — Отон, римски цар (32)
- 924 — Беренгар Фурлански, краљ Италије и цар Светог римског царства
- 1485 — Вук Гргуревић, (Змај Огњени Вук) титуларни српски деспот и угарски војсковођа.
- 1828 — Франциско де Гоја, шпански сликар
- 1850 — Мери Тисо, француска вајарка (рођ. 1761)[4]
- 1859 — Алексис Клерел Токвил, француски политичар и историчар.
- 1879 — Берандет Субиру, чија је визија Девице Марије претходила стварању светилишта у Лурду у Француској.
- 1899 — Манојло Грбић, српски историчар и писац (рођ. 1844)
- 1947 — Рудолф Хес, официр СС, командант концентрационог логора Аушвиц. (рођ. 1900)
- 1958 — Розалинд Френклин, енглески научник. (рођ. 1920)
- 1972 — Јасунари Кавабата, јапански писац и први Јапанац који је добио Нобелову награду за књижевност.(рођ. 1899)
- 1975 — Сарвепали Радакришнан, индијски филозоф и државник
- 1988 — Халил ал Вазир, војни командант Палестинске ослободилачке организације
- 1991 — Дејвид Лин, енглески филмски редитељ. (рођ. 1908)
- 2021 — Хелен Макрори, енглеска глумица. (рођ. 1968)
Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави:
Спољашње везе
Види још
Референце
- ^ John L. Allen (1. 9. 2001). Pope Benedict XVI: A Biography of Joseph Ratzinger. A&C Black. стр. 1. ISBN 978-0-8264-1361-1.
- ^ „Aaron Lennon”. soccerbase.com. Приступљено 4. 4. 2020.
- ^ „Evangelos Mantzaris”. FIBA. Приступљено 26. 10. 2020.
- ^ Nafziger, George F. (2002). Historical Dictionary of the Napoleonic Era. New York: Scarecrow. стр. 281. ISBN 978-0-81084-092-8.