16. април

16. април (16.04) је 106. дан у години по грегоријанском календару (107. у преступној години). До краја године има још 259 дана.

Догађаји

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

• 73 — Римљани заузимају тврђаву Масаду чиме је окончан јеврејски устанак (Јудејски рат).
• 1346 — Српски краљ Душан Стефан Немањић у Скопљу крунисан за цара. Проглашена српска патријаршија с првим српским патријархом Јоаникијем.
• 1520 — У Шпанији почиње побуне у Кастиљи и Валенци против Карла V, цара Светог римског царства.
• 1521 — Мартин Лутер, протестантски реформатор, дошао је у град Вормс да би био саслушан пред сабором у Вормсу.
• 1582 — Шпански конквистадор Хернандо де Лерма основао је насеобину Салта у Аргентини са циљем да буде испостава између Буенос Ајреса и Лиме (Перу).
• 1746 — Британска војска у бици код Калодена је поразила јакобитске побуњенике, чиме су отклоњене тежње династије Стјуарт на британски престо.
• 1780 — Основан је универзитет Минстер у Минстеру, Немачка.
• 1818 — Сенат Сједињених Америчких Држава је ратификовао споразум Рус-Багот и тиме је одређена граница са Канадом.
• 1854 — Јосиф Панчић добија српско држављанство након дуго очекиваног отпуста из аустроугарског. Тако стиче услов да постане стални професор у Лицеју у Београду.
• 1856 — Усвојена Париска декларација о поморском праву за време рата.
• 1910 — По први пут отворена је, најстарија, затворена арена за хокеј на леду која се и данас користи, отоворена је у Бостону и носи име Метјуз Арена.
• 1912 — Харијет Квимби постаје прва жена која је прелетела авионом преко Ламанша.
• 1917 — Владимир Лењин се вратио у Петроград после изгнанства у Швајцарској.
• 1922 — Немачка и Русија су потписали Рапалски споразум којим је Немачка признала совјетску Русију и којим су обновљени дипломатски и трговински односи.
• 1944 — Савезничка авијација је бомбардовала Београд у Другом светском рату.
• 1945 — Црвена армија је започела коначни напад на немачке снаге око Берлина, са скоро милион војника који су се борили у бици за Зеловске висове.
• 1945 — Америчке трупе у Другом светском рату ушле у немачки град Нирнберг.
• 1945 — Совјетска подморница је потопила немачки избеглички брод Гоја са 7000-8000 путника, што је преживело 183 особе.
• 1947 — У граду Тексас у истоименој држави САД погинуло више од 580 људи у експлозији брода са 2100 метричких тона амонијум-нитрата. То је једна од највећих не-нуклеарних експлозија.
• 1948 — У Паризу основана Организација за економску сарадњу и развој.
• 1964 — Девет људи у Британији осуђено на казне затвора од 25 до 30 година због учешћа у великој пљачки воза 1963. Један од главних актера „пљачке века“ Роналд Бигз успео да побегне из затвора и стигне у Бразил, где је живео до маја 2001, када се предао „Скотланд јарду“.
• 1970 — Под снежном лавином која је затрпала дечји санаторијум у месту Саланш у француским Алпима погинуле 72 особе.
• 1992 — Кошаркаши Партизана савладали су Хувентуд у финалу Купа европских шампиона са 71:70.
• 1996 — Бившег премијера Италије Бетина Краксија италијански суд, на основу оптужнице која га је теретила за корупцију, осудио у одсуству на осам година и три месеца затвора. Кракси побегао у Тунис.
• 2001 — Бивши председник Филипина Џозеф Естрада предао се антикорупцијском суду пошто је тај суд издао налог за његово хапшење због корупције и лажног сведочења. Естрада се повукао са места председника 20. јануара под притиском уличних демонстрација и војске.
• 2002 — Влада Холандије и начелник Генералштаба војске те земље поднели оставке због званичног холандског извештаја о Сребреници, у којем је оцењено да холандске мировне трупе и Уједињене нације сносе део одговорности за пад те енклаве, у јулу 1995, у руке Војске Републике Српске и масакр око 7.500 Муслимана.
• 2003 — У Бечу ухапшен Драган Николић и изручен властима у Србији. Николић у одсуству осуђен на 15 година затвора као саизвршилац у убиству Жељка Ражнатовића.
• 2012 — Почело је суђење Андерсу Берингу Брејвику у Ослу, Норвешка. Он је осуђен на 21 годину затвора за убиство 69 особа на острву Утоја.
• 2012 — Добитници Пулицерове награде су објављени и то је први пут да од 1977 године ниједна књига није освојила награду за Фикцију.
• 2013 — Земљотрес јачине 7,8 је погодио покрајину Систан и Белуџистан у Ирану, најјачи земљотрес у последњих 40 година у Ирану који је убио најмање 35 особа.

Рођења

• 778 — Луј I Побожни, франачки цар. († 840)
• 1319 — Јован II Добри, француски краљ. († 1364)
• 1728 — Јосеф Блек, шкотски физичар и хемучар. († 1799)
• 1844 — Анатол Франс, француски књижевник. († 1924)
• 1859 — Арсен Карађорђевић је био син кнеза Александра Карађорђевића, рођени брат краља Петра Првог Ослободиоца.
• 1867 — Вилбур Рајт, амерички пилот и конструктор авиона.
• 1872 — Бета Вукановић, српска сликарка немачког порекла.
• 1889 — Чарли Чаплин, енглески филмски глумац, сценариста, режисер и продуцент († 1977)
• 1893 — Федерико Момпу, шпански композитор и пијаниста († 1987)
• 1896 — Тристан Цара, румунски песник, и есејист. († 1963)
• 1921 — Питер Јустинов, британски глумац, сценариста, писац, режисер и продуцент. († 2004)
• 1924 — Хенри Манцини, амерички композитор филмске музике. († 1994)
• 1927 — Јозеф Рацингер, (Папа Бенедикт XVI).
• 1936 — Шабан Бајрамовић, српски(држ.)/ромски(нац.) певач/текстописац († 2008)
• 1939 — Борис Дворник, хрватски глумац († 2008)
• 1940 — Маргарета II, данска краљица.
• 1942 — сер Френк Вилијамс, власник Формула 1 клуба Вилијамс.
• 1947 — Карим Абдул-Џабар, амерички професионални кошаркаш.
• 1953 — Амир Талић, босанскохерцеговачки књижевник.
• 1954 — Елен Баркин, америчка глумица.
• 1960 — Рафаел Бенитез, шпански фудбалски тренер.
• 1960 — Пјер Литбарски, немачки фудбалер и тренер.
• 1963 — Дејан Ристановић, пионир рачунарске штампе у бившој Југославији.
• 1965 — Мартин Лоренс, амерички глумац, комичар, продуцент и режисер.
• 1965 — Мануел Мехуто Гонзалез, шпански фудбалски судија.
• 1969 — Херман Бургос, аргентински фудбалер и тренер.
• 1971 — Наташа Зверева, белоруска тенисерка.
• 1972 — Кончита Мартинез, шпанска тенисерка.
• 1972 — Паоло Негро, италијански фудбалер.
• 1977 — Фредрик Јунгберг, шведски фудбалски репрезентативац.
• 1978 — Игор Тудор, хрватски фудбалски репрезентативац.
• 1982 — Борис Дијао, француски кошаркаш.
• 1983 — Џејси Керол, амерички кошаркаш.
• 1985 — Бенхамин Рохас, аргентински глумац и певач (Erreway).
• 1985 — Таје Таиво, нигеријски фудбалер.
• 1987 — Арон Ленон, енглески фудбалер.

Смрти

• 69 — Отон, римски цар (32)
• 924 — Беренгар Фурлански, краљ Италије и цар Светог римског царства
• 1485 — Вук Гргуревић, (Змај Огњени Вук) титуларни српски деспот и угарски војсковођа.
• 1828 — Франциско де Гоја, шпански сликар
• 1850 — Мери Тисо, француска вајарка (* 1761)
• 1859 — Алексис Клерел Токвил, француски политичар и историчар.
• 1879 — Берандет Субиру, чија је визија Девице Марије претходила стварању светилишта у Лурду у Француској.
• 1899 — Манојло Грбић, српски историчар и писац (* 1844)
• 1947 — Рудолф Хес, официр СС, командант концентрационог логора Аушвиц. (* 1900)
• 1958 — Розалинд Френклин, енглески научник. (* 1920)
• 1972 — Јасунари Кавабата, јапански писац и први Јапанац који је добио Нобелову награду за књижевност.(* 1899)
• 1975 — Сарвепали Радакришнан, индијски филозоф и државник
• 1988 — Халил ал Вазир, војни командант Палестинске ослободилачке организације
• 1990 — Грета Гарбо, америчка глумица шведског порекла.(* 1905)
• 1991 — Дејвид Лин, енглески филмски редитељ.(* 1908)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Светог Никиту Исповедника
  • Светог Павла Невољника
  • Светог мученика Улпијана

Спољашње везе

• Догодило се :: 16. април

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума