17. септембар
Иди на навигацију
Иди на претрагу
17. септембар (17.9.) је 260. дан у години по грегоријанском календару (261. у преступној години). До краја године има још 105 дана.
Догађаји
септембар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | ||||||
2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
30 |
- 1630 — Основан је град Бостон у Масачусетсу.
- 1631 — У Тридесетогодишњем рату Швеђани и немачки протестанти под командом шведског краља Густава Адолфа код Лајпцига победили царску војску под вођством грофа Тилија.
- 1665 — У Лондону избила епидемија куге у којој је умрло око 70.000 људи.
- 1776 — Основан је Пресидио Сан Франциска у Новој Шпанији.
- 1787 — Делегати 12 од тадашњих 13 држава САД су на Филаделфијској конвенцији потписали Устав САД.
- 1809 — Миром у Фредриксхаму завршен је Фински рат у ком је Русија освојила Финску.
- 1814 — Френсис Скот Кеи завршио је своју песму "Одбрана Форт МекХенрија", она је касније постала предложак за текст "Стар Спанглед Банер", химне Сједињених Америчких Држава.
- 1889 — Поводом 500. годишњице Косовске битке у краљевини Србији установљен „Орден кнеза Лазара“, који су могли да носе само владар и пунолетни престолонаследник.
- 1900 — Британска краљица Викторија I Александрина потписала документ којим је Аустралија ушла у Комонвелт као федерална унија шест бивших британских колонија.
- 1914 — Српски премијер Никола Пашић са албанским политичарем Есад-пашом потписује у Нишу тајни споразум о савезништву између Србије и Албаније.
- 1918 — После тродневне офанзиве Прва и Друга српска армија уз помоћ две француске дивизије пробиле Солунски фронт у Првом светском рату. Немци и Бугари били приморани да се повуку. Пробој Солунског фронта омогућио српској војсци повратак у домовину и, као једна од најуспешнијих операција у Првом светском рату, допринео коначном слому Централних сила.
- 1931 — Компанија „RCA Victor“ представила прву лонг-плеј грамофонску плочу на 33 обртаја у хотелу „Савој“ у Њујорку.
- 1939 — Совјетска Црвена армија ушла у Пољску са истока, запосела крајеве западне Белорусије и Украјине и заробила 217.000 Пољака. Немци напали Варшаву из ваздуха и са копна.
- 1939 — Носач авиона ХМС Курејџос британске Краљевске морнарице је у Западним прилазима торпедовала и потопила немачка подморица У-29, уз губитак живота 519 чланова посаде.
- 1944 — Спуштањем англоамеричких падобранаца код градова Арнема, Најмегена и Гравеа у Холандији почела је операција Маркет Гарден у Другом светском рату.
- 1978 — Потписивањем оквирног плана за мир на Блиском истоку у Кемп Дејвиду завршени разговори председника Египта Анвара ел Садата, премијера Израела Менахема Бегина и председника САД Џимија Картера.
- 1991 — Прва верзија Линукс кернела (0.01) је објављена на Интернету.
- 1997 — У близини Фојнице, у централној Босни, срушио се хеликоптер Уједињених нација у ком су погинули 12 представника УН и помоћник представника УН за Босну и Херцеговину Герд Вагнер.
- 2001 —
- Њујоршка берза поново је отварена за трговину након напада 11. септембра, најдуже затварање од велике депресије.
- Окружни суд у Београду обуставио кривични поступак против челника западних земаља и НАТО због агресије на Југославију 1999. Поступак обустављен пошто је јавни тужилац одустао од оптужнице, а Врховни суд Србије укинуо пресуду којом су оптужени осуђени на по 20 година затвора.
- Македонска влада саопштила да ће НАТО трупама дозволити да остану у земљи и по завршетку њиховог мандата.
- 2006 — Покренута ТВ Авала.
- 2011 — Покренут је покрет Окупирај Вол Стрит у парку Зукоти у Њујорку.
- 2016 — Две бомбе су експлодирале у Сисајд Парку у Њу Џерсију и Менхетну у Њујорку. 31 особа је повређена у бомбардовању Менхетна.
Рођења
- 879 — Карло III Безазлени, француски краљ (†929)
- 1580 — Франсиско Гомес де Кеведо и Виљегас, шпански писац.
- 1580 — Мартинус Весел Преториус, јужноафрички генерал и политичар, 1. председник Јужноафричке Републике (1901)
- 1826 — Бернхард Риман, немачки математичар.
- 1853 — Марко Т. Леко (+1932), српски хемичар, ректор Велике школе, академик и председник Црвеног крста
- 1854 — Давид Дунбар Буик, шкотско-амерички бизнисмен, основао је компанију Буик Мотор (1929)
- 1857 — Константин Циолковски, руски физичар.
- 1859 — Били Д Кид, амерички револвераш (1881)
- 1905 — Владан Десница, српски и хрватски писац. (+1967)
- 1908 — Давид Фјодорович Ојстрах, руски виолиниста и диригент.
- 1918 — Хаим Херзог, израелски генерал и политичар, 6. председник Израела (1997.)
- 1918 — Агостино Нето, анголски песник и политичар, 1. председник Анголе (1979.)
- 1945 — Фил Џексон, амерички кошаркашки тренер.
- 1948 — Кемал Монтено, био је босанскохерцеговачки кантаутор, текстописац, композитор и шансоњер. (+2015)
- 1950 — Нарендра Моди, главни министар Гујарата, Индија (2001—14) и политичар, 15. премијер Индије.
- 1958 — Јанез Јанша, словеначки политичар, 5. премијер Словеније.
- 1960 — Дејмон Хил, британски возач формуле 1.
- 1971 — Славко Голужа, хрватски рукометаш и тренер.
- 1971 — Сергеј Барбарез, босанскохерцеговачки фудбалер. (†1960)
- 1974 — Рашид Валас, амерички кошаркаш.
- 1977 — Симоне Перота, италијански фудбалер и репрезентативац.
- 1985 — Томаш Бердих, чешки тенисер.
- 1985 — Мирза Телетовић, босанскохерцеговачки кошаркашки репрезентативац.
- 1982 — Микица Лукић, српски публициста, историчар, истакнути спортски радник.
- 1985 — Александар Овечкин, руски хокејаш.
- 1990 — Петар Ђорђић, српски рукометаш.
Смрти
- 1948 — Фолке Бернадот, шведски гроф, посредника Уједињених нација у сукобу Израела и Арапа.
- 1961 — Аднан Мендерес, турски премијер.
- 1980 — Анастасио Сомоса Дебајле, никараговски генерал, политичар, диктатор, 73. председник Никарагве (1925).
- 1994 — Карл Попер, британски филозоф и академик аустријског порекла.
- 1994 — Витас Герулајтис, литвански-амерички тенисер. († 1954)
- 1994 — Спиро Агнев, амерички војник и политичар, 39. потпредседник Сједињених Држава (1918.)
- 2008 — Звонко Миленковић, члан групе Рокери с Мораву
Празници и дани сећања
- — Аустралијски дан држављанства.
- — Бетменов дан, годишње означавање које је започео ДЦ Комикс 17. септембра 2013.
Литература
Види још
Референце
The article is a derivative under the
Creative Commons Attribution-ShareAlike License.
A link to the original article can be found here and attribution parties
here.
By using this site, you agree to the Terms of Use.
Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.