2. јануар
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
2. јануар је други дан у години у Грегоријанском календару. 363 дана (364 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 366 — Алемани су прешли залеђену Рајну у великим масама, извршивши инвазију на Римско царство.
- 533 — Меркурије је постао папа Јован II, први папа који усваја ново име при уздизању.
- 1492 — Боабдил, последњи владар Гранаде се предао краљу Фернанду II и краљици Изабели I, чиме је окончана реконкиста.
- 1757 — Велика Британија је заузела Калкуту у Индији.
- 1781 — Вирџинија је усвојила закон којим се одрекла својих западних територијалних претензика, чиме су створени услови да Мериленд ратификује Чланке Конфедерације.
- 1788 — Џорџија је постала четврта држава која је ратификовала Устав Сједињених Америчких Држава.
- 1799 — Трупе француског генерала Наполеона Бонапарте ушле у Сирију.
- 1815 — Лорд Бајрон се оженио Аном Изабелом Милбанк у Сихаму.
- 1818 — Основана британска Институција цивилних инжињера
- 1839 — Луј Дагер, француски проналазач и зачетник фотографије, снимио прву фотографију Месеца.
- 1859 — Ерастус Бидл издаје књигу The Dime Book of Practical Etiquette.
- 1860 — Објављено откриће планете Вулкан на састанку Академије наука з Паризу.
- 1870 — Почиње прављење Бруклинског моста.
- 1871 — Амадео I постаје краљ Шпаније.
- 1872 — Бригам Јанг ухапшен због бигамије (25 жена).
- 1882 — Џон Д. Рокфелер уједињује своје нафтне фирме у Standard Oil фондацију.
- 1889 — Народна скупштина Србије прихватила Устав који је предложила Народна радикална странка којим је у Србији уведена парламентарна демократија.
- 1890 — Алис Сенгер постаје прва жена у особљу Беле куће.
- 1900 — Џон Хеј објављује Политику отворених врата да промовише трговину са Кином.
- 1900 — Отвара се Чикаго канал.
- 1905 — Окончана је опсада Порт Артура у Руско-јапанском рату предајом руске флоте и гарнизона.
- 1915 — Окончана петодневна битка код Сарикамиша у Првом светском рату, током које је руска војска нанела тежак пораз војсци Енвер-паше. Турци су изгубили 77.000 од 95.000 војника.
- 1917 — Краљевска банка Канаде преузима Банку Квебека.
- 1921 — Први религиозни радио пренос (KDKA AM у Питсбургу, Пенсилванија).
- 1921 — Отвара се ДеЈонг музеј у Голден Гејт парку у Сан Франциску.
- 1923 — Министар унутрашњих послова Сједињених Држава Алберт Фол даје оставку због Типот Доум скандала.
- 1929 — Канада и Сједињене Државе склапају план да сачувају Нијагарине водопаде.
- 1935 — Бруно Хауптман одлази на суђење због убиства Чарлса Линдберга млађег, сина авијатичара Чарлса Линдберга.
- 1941 —
- Други светски рат: Немачко бомбардовање знатно оштетило Ландаф катедралу, саграђену 1290. на обали реке Таф у Кардифу, Велс.
- Америчка влада објавила Liberty ship, програм са циљем да се направи 200 товарних бродова. До краја рата, биће саграђено преко 2.700 бродова.
- 1942 —
- Други светски рат: Јапанске снаге заузимају Манилу.
- Америчка морнарица отвара базу за дирижабле у Лејкхерсту, Њу Џерзи.
- 1943 — Одступајући пред совјетском Црвеном армијом, Немци у Другом светском рату почели повлачење с Кавказа.
- 1946 — У немогућности да настави своју владу над Албанијом после Другог светског рата, краљ Зог је абдицирао, али је задржао своје право на трон.
- 1949 — Луис Муњос Марин постао први демократски изабран Гувернер Порторика.
- 1955 — У Панами убијен председник, пуковник Хосе Антонио Ремон. Наследио га први потпредседник Хосе Рамон Гисадо, који је био на власти мање од две седмице. Оборен је под оптужбом да је учествовао у завери у којој је убијен председник Ремон.
- 1957 — Сан Франциско и Лос Анђелес берзе се спајају.
- 1959 —
- CBS Radio укида 4 сапунице: Backstage Wife Our Gal Sunday, Road of Life и This is Nora Drake.
- лансиран први васионски брод ка Месецу, совјетска „Луна I“ без људске посаде.
- 1963 — Вијетконг је однео прву већу победу у Вијетнамском рату у бици код Ап Бака.
- 1966 — Почело је емитовање Трећег програма Радио Београда.
- 1967 — Др. Кристијан Барнард изводи другу успешну трансплантацију срца.
- 1971 — На фудбалском стадиону „Ајброкс парк“ у Глазгову погинуло 66 навијача када се, током утакмице Селтика и Ренџерса, срушио део трибине.
- 1974 — Ричард Никсон потписује акт по коме се смањује максимална брзина у САД на 55 миља на час како би се сачувао бензин током ОПЕЦ ембарга
- 1979 — Сид Вишос одлази на суђење за убиство Ненси Спанџен.
- 1980 — У Великој Британији почео штрајк радника у челичанама, први од 1926. Штрајк је прекинут 2. априла.
- 1981 — Питер Сатклиф, јоркширски трбосек, ухапшен.
- 1983 — Мјузикл Ени се изводи последњи пут после 2.377 представа на Бродвеју.
- 1991 — Шерон Прат Диксон је положила заклетву као градоначелник Вашингтон-а, поставши прва Афроамериканка на челу града те величине и важности.
- 1992 —
- Председници Србије и Хрватске, Слободан Милошевић и Фрањо Туђман, прихватили су Споразум о плану мировних операција у Југославији, Венсов план, којим је предвиђена демилитаризација зона у Хрватској захваћених ратом, повлачење Југословенске народне армије из тих области и стављање тих зона под заштиту УН; војни команданти у Хрватској прихватили су прекид ватре ради распоређивања 10.000 припадника мировних снага УН.
- Парагвај постаје чланица Конвенције у Берну, уговору о ауторским правима.
- 1993 — Лидери три ратне фракције у Босни се састају да дискутују о мировним плановима.
- 1994 — Више од 70 људи погинуло и најмање 670 рањено, током дводневних борби сукобљених исламских фракција у главном граду Авганистана Кабулу.
- 1998 —
- Власти Нигера ухапсиле бившег премијера Хаму Амадуа, под оптужбом да је учествовао у завери у којој је убијен шеф државе Ибрахим Баре Маинасара.
- Русија почиње са циркулацијом нових рубљи како би се обуздала инфлација и промовисала самоувереност.
- 1999 — Брутална снежна олуја захвата Средњи запад САД, изазивајући 359mm снега у Милвокију и 487mm у Чикагу. У Чикагу, температуре достижу -25 °C, а пријављено је 68 смрти.
- 2002 —
- Леви Мванаваса постаје трећи председник Замбије.
- Перониста Едуардо Дуалде постао нови председник Аргентине преузевши тежак задатак да извуче земљу из највеће економске и финансијске кризе у историји земље. То је био пети избор председника државе у периоду од две недеље.
- 2003 — Комитет за заштиту новинара, објавио да је у претходној години у свету убијено 19 новинара, што је најмањи број од 1985. године, од када се бележе њихова страдања.
- 2004 — Сонда Стардаст летелица успешно прошла поред комете Wild 2, узимајући узорак честица из њене коме које ће донети Земљу две године касније.
Рођења
- 1642 — Мехмед IV, отомански султан. (прем. 1693)[1]
- 1727 — Џејмс Вулф, британски генерал у Француском и индијанском рату. (прем. 1759)[2]
- 1837 — Милиј Балакирјев, руски композитор, пијаниста и диригент. (прем. 1910)[3]
- 1877 — Слава Рашкај, хрватска сликарка. (прем. 1906)
- 1896 — Дзига Вертов, руски редитељ. (прем. 1954)[4]
- 1897 — Љубинка Бобић, српска глумица. (прем. 1978)
- 1909 — Бари Голдвотер, амерички предузетник, политичар и писац. (прем. 1998)[5]
- 1920 — Ајзак Асимов, амерички писац. (прем. 1992)
- 1926 — Захарије Трнавчевић, српски новинар, ТВ водитељ и политичар. (прем. 2016)
- 1936 — Милан Вукелић, српски фудбалер. (прем. 2012)
- 1937 — Имерио Масињан, италијански бициклиста.
- 1948 — Огњен Петровић, српски фудбалски голман. (прем. 2000)
- 1954 — Милован Рајевац, српски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1957 — Владимир Матијевић, босанскохерцеговачки фудбалер. (прем. 2015)
- 1961 — Кики Лесендрић, српски музичар.
- 1961 — Тод Хејнс, амерички редитељ, сценариста и продуцент.
- 1967 — Басил Боли, француски фудбалер.
- 1967 — Тија Карер, америчка глумица и музичарка.[6]
- 1968 — Куба Гудинг Јуниор, амерички глумац.[7]
- 1971 — Слободан Комљеновић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1971 — Марко Стојановић, српски глумац, комичар и пантомимичар.
- 1976 — Паз Вега, шпанска глумица.
- 1976 — Данило ди Лука, италијански бициклиста.
- 1981 — Макси Родригез, аргентински фудбалер.[8]
- 1981 — Кирк Хајнрик, амерички кошаркаш.
- 1983 — Кејт Бозворт, америчка глумица и модел.[9]
- 1985 — Иван Додиг, хрватски тенисер.
- 1987 — Нађа Хигл, српска пливачица.
- 1988 — Марко Кешељ, српски кошаркаш.
- 1988 — Лук Харангоди, амерички кошаркаш.
- 1990 — Љубомир Перућица, српски певач.
- 1991 — Давиде Сантон, италијански фудбалер.
- 1994 — Немања Ненадић, српски кошаркаш.
- 1996 — Џона Болден, аустралијски кошаркаш.
Смрти
- 1694 — Хенри Бут, енглески политичар. (рођ. 1651)
- 1726 — Доменико Циполи, италијански композитор. (рођ. 1688)[10]
- 1893 — Џон Обадаја Вествуд, британски ентомолог. (рођ. 1805)
- 1904 — Џејмс Лонгстрит, амерички генерал Конфедерације. (рођ. 1821)[11]
- 1913 — Леон Тесеранк д Борт, француски метеоролог. (рођ. 1855)[12]
- 1917 — Едвард Барнет Тејлор, енглески антрополог. (рођ. 1832)
- 1918 — Едмон Ростан, француски писац
- 1924 — Сабин Беринг-Голд, енглески композитор и романописац. (рођ. 1834)[13]
- 1939 — Роман Дмовски, пољски политичар. (рођ. 1864)[14]
- 1960 — Фаусто Копи, италијански бициклиста. (рођ. 1919)
- 1963 — Дик Пауел, амерички глумац. (рођ. 1904)[15]
- 1963 — Џек Карсон, амерички глумац. (рођ. 1910)[15]
- 1974 — Текс Ритер, амерички глумац и певач. (рођ. 1905)[16]
- 1977 — Ерол Гарнер, амерички џез музичар. (рођ. 1921)[17]
- 1986 — Уна Меркел, америчка глумица. (рођ. 1903)[18]
- 1986 — Бил Вик, бејзбол менаџер. (рођ. 1914)
- 1990 — Алан Хејл Јуниор, амерички глумац. (рођ. 1918)
- 1995 — Мохамед Сијад Баре, бивши председник Сомалије
- 1996 — Карл Тарговник, психијатар и преживео Холокауст. (рођ. 1915)
- 2000 — Патрик О'Брајан, романописац. (рођ. 1914)[19]
- 2000 — Елмо Р. Замволт Јуниор, амерички адмирал. (рођ. 1920)[20]
- 2000 — Нет Едерли, амерички музичар и композитор. (рођ. 1931)
- 2005 — Х. Дејвид Далквист, проналазач посуђа за кување. (рођ. 1918?)
- 2005 — Сирил Флечер, британски комичар. (рођ. 1913)
- 2005 — Френк Кели Фрис, амерички уметник. (рођ. 1922)
- 2005 — Роналд 'Бо' Гин, амерички конгресмен из Џорџије. (рођ. 1934)
- 2005 — Меклин Макарти, амерички генетичар. (рођ. 1911)[21]
- 2005 — Едо Муртић, хрватски сликар. (рођ. 1921)
- 2015 — Тихомир Новаков, српско-амерички физичар и академик. (рођ. 1929)[22]
- 2017 — Зоја Беголи, примабалерина. (рођ. 1949)
- 2019 — Марко Николић, српски глумац. (рођ. 1946)
- 2019 — Иво Грегуревић, југословенски и хрватски глумац. (рођ. 1952)
- 2019 — Боб Ајнштајн, амерички глумац, комичар, сценариста и продуцент. (рођ. 1942)[23]
Празници и дани сећања
Српска православна црква слави:
Осми дан и девета ноћ од Божића у западном хришћанству.
- Католицизам и Англиканизам — дан светог Василија Великог и Грегорија Нацијанцена.
- Геновева, девица Анастазија
Зул хиџе (Zu-l hidždže)
Тевет- Шкотска — други дан Хогоманај јавног празника.
Види још
Референце
- ^ Lucienne Thys-Şenocak (2006). Ottoman Women Builders: The Architectural Patronage of Hadice Turhan Sultan. Ashgate. ISBN 978-0-7546-3310-5.
- ^ Eliakim Littell; Robert S. Littell (1850). Littell's Living Age. T.H. Carter & Company. стр. 158.
- ^ L. C. Harnsberger. Essential Dictionary of Music. Alfred Music. стр. 71. ISBN 978-1-4574-1112-0.
- ^ David C. Gillespie; Professor David Gillespie (2000). Early Soviet Cinema: Innovation, Ideology and Propaganda. Wallflower Press. стр. 67. ISBN 978-1-903364-04-8.
- ^ Internet Accuracy Project, Senator Barry Goldwater Архивирано 2018-11-15 на сајту Wayback Machine. Retrieved September 23, 2010.
- ^ Contemporary Books; Agnes Chase (октобар 1999). Chase's: 2000 calendar of events. Contemporary Publishing Group, Incorporated. стр. 3. ISBN 978-0-8092-2776-1. Архивирано из оригинала на датум 2017-02-17. Приступљено 2019-04-04.
- ^ Sean R. Pollock (1. 1. 1998). Newsmakers '97: the people behind today's headlines. Gale. стр. 175. ISBN 978-0-7876-0107-2.
- ^ „Players - Maxi Rodriguez”. Liverpool F.C. Архивирано из оригинала на датум 2. 4. 2019. Приступљено 2. 4. 2019.
- ^ California Birth Index, 1905–1995. Center for Health Statistics, California Department of Health Services, Sacramento, California. Lists Catherine Ann Bosworth born January 2, 1983, in Los Angeles, California.
- ^ Clement J. McNaspy; J. M. Blanch (1982). Lost Cities of Paraguay: Art and Architecture of the Jesuit Reductions, 1607-1767. Loyola University Press. стр. 131. ISBN 978-0-8294-0396-1.
- ^ Steven Nash. „James Longstreet (1821-1904)”. Georgia Encyclopedia. Архивирано из оригинала на датум 23. 4. 2019. Приступљено 18. 5. 2019.
- ^ Journal of the Scottish Meteorological Society. Blackwood. 1914. стр. 195.
- ^ J. Stephen Lang (2012). The Christian History Devotional: 365 Readings and Prayers to Deepen and Inspire Your Faith. Thomas Nelson Inc. стр. 3—. ISBN 978-1-4002-0433-5.
- ^ Spencer Tucker; Priscilla Mary Roberts (2005). World War I: A Student Encyclopedia. ABC-CLIO. стр. 582. ISBN 978-1-85109-879-8.
- ^ а б „Film World Mourns Dick Powell; Jack Carson”. St. Petersburg Times. AP. 4. 1. 1963. Приступљено 19. 5. 2019.
- ^ Johnny Bond (1976). The Tex Ritter story. Chappell Music Co. стр. 229.
- ^ Brass Music of Black Composers: A Bibliography. Greenwood Publishing Group. 1996. стр. 106. ISBN 978-0-313-29826-4.
- ^ „Actress Una Merkel dies”. The Evening News. Newburgh, New York. 5. 1. 1986. стр. 2A. Архивирано из оригинала на датум 11. 3. 2016. Приступљено 22. 3. 2015.
- ^ „Patrick O'Brian”. The Telegraph. 7. 1. 2000. Архивирано из оригинала на датум 3. 9. 2019. Приступљено 20. 5. 2019.
- ^ „William J. Clinton: "Remarks at Funeral Services for Elmo R. Zumwalt Jr. in Annapolis, Maryland," January 10, 2000”. The American Presidency Project. Архивирано из оригинала на датум 3. 12. 2013. Приступљено 2013-11-28.
- ^ Lawrence K. Altman (6. 1. 2005). „Maclyn McCarty Dies at 93; Pioneer in DNA Research”. New York Times. Архивирано из оригинала на датум 29. 5. 2015. Приступљено 20. 5. 2019.
- ^ Thomas Kirchstetter (јануар 2015). „Tihomir Novakov, 1929–2015”. eetd.lbl.gov. Архивирано из оригинала на датум 2017-01-23. Приступљено 2019-04-30.
- ^ „Bob Einstein Dies: 'Curb Your Enthusiasm' Actor Who Also Played Super Dave Osborne Was 76”. 2019-01-02. Архивирано из оригинала на датум 2019-04-03. Приступљено 2019-03-09.
The article is a derivative under the
Creative Commons Attribution-ShareAlike License.
A link to the original article can be found here and attribution parties
here.
By using this site, you agree to the Terms of Use.
Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.