2. јануар

2. јануар је други дан у години у Грегоријанском календару. 363 дана (364 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

• 366 — Алемани су прешли залеђену Рајну у великим масама, извршивши инвазију на Римско царство.
• 533 — Меркурије је постао папа Јован II, први папа који усваја ново име при уздизању.
• 1492 — Боабдил, последњи владар Гранаде се предао краљу Фернанду II и краљици Изабели I, чиме је окончана реконкиста.
• 1757 — Велика Британија је заузела Калкуту у Индији.
• 1781 — Вирџинија је усвојила закон којим се одрекла својих западних територијалних претензика, чиме су створени услови да Мериленд ратификује Чланке Конфедерације.
• 1788 — Џорџија је постала четврта држава која је ратификовалае Устав Сједињених Америчких Држава.
• 1799 — Трупе француског генерала Наполеона Бонапарте ушле у Сирију.
• 1815 — Лорд Бајрон се оженио Аном Изабелом Милбанк у Сихаму.
• 1818 — Основана британска Институција цивилних инжињера
• 1839 — Луј Дагер, француски проналазач и зачетник фотографије0, снимио прву фотографију Месеца.
• 1859 — Ерастус Бидл издаје књигу The Dime Book of Practical Etiquette.
• 1860 — Објављено откриће планете Вулкан на састанку Академије наука з Паризу.
• 1870 — Почиње прављење Бруклинског моста.
• 1871 — Амадео I постаје краљ Шпаније.
• 1872 — Бригам Јанг ухапшен због бигамије (25 жена).
• 1882 — Џон Д. Рокфелер уједињује своје нафтне фирме у Standard Oil фондацију.
• 1889 — Народна скупштина Србије прихватила Устав који је предложила Народна радикална странка којим је у Србији уведена парламентарна демократија.
• 1890 — Алис Сенгер постаје прва жена у особљу Беле куће.
• 1900 — Џон Хеј објављује Политику отворених врата да промовише трговину са Кином.
• 1900 — Отвара се Чикаго канал.
• 1905 — Окончана је опсада Порт Артура у Руско-јапанском рату предајом руске флоте и гарнизона.
• 1915 — Окончана петодневна битка код Сарикамиша у Првом светском рату, током које је руска војска нанела тежак пораз војсци Енвер-паше. Турци су изгубили 77.000 од 95.000 војника.
• 1917 — Краљевска банка Канаде преузима Банку Квебека.
• 1921 — Први религиозни радио пренос (KDKA AM у Питсбургу, Пенсилванија).
• 1921 — Отвара се ДеЈонг музеј у Голден Гејт парку у Сан Франциску.
• 1923 — Министар унутрашњих послова Сједињених Држава Алберт Фол даје оставку због Типот Доум скандала.
• 1929 — Канада и Сједињене Државе склапају план да сачувају Нијагарине водопаде.
• 1935 — Бруно Хауптман одлази на суђење због убиства Чарлса Линдберга млађег, сина авијатичара Чарлса Линдберга.
• 1941 —
  • Други светски рат: Немачко бомбардовање знатно оштетило Ландаф катедралу, саграђену 1290. на обали реке Таф у Кардифу, Велс.
  • Америчка влада објавила Liberty ship, програм са циљем да се направи 200 товарних бродова. До краја рата, биће саграђено преко 2.700 бродова.
• 1942 —
  • Други светски рат: Јапанске снаге заузимају Манилу.
  • Америчка морнарица отвара базу за дирижабле у Лејкхерсту, Њу Џерзи.
• 1943 — Одступајући пред совјетском Црвеном армијом, Немци у Другом светском рату почели повлачење с Кавказа.
• 1946 — У немогућности да настави своју владу над Албанијом после Другог светског рата, краљ Зог је абдицирао, али је задржаво своје право на трон.
• 1949 — Луис Муњос Марин постао први демократски изабран Гувернер Порторика.
• 1955 — У Панами убијен председник, пуковник Хосе Антонио Ремон. Наследио га први потпредседник Хосе Рамон Гисадо, који је био на власти мање од две седмице. Оборен је под оптужбом да је учествовао у завери у којој је убијен председник Ремон.
• 1957 — Сан Франциско и Лос Анђелес берзе се спајају.
• 1959 —
  • CBS Radio укида 4 сапунице: Backstage Wife Our Gal Sunday, Road of Life и This is Nora Drake.
  • лансиран први васионски брод ка Месецу, совјетска „Луна I“ без људске посаде.
• 1963 — Вијетконг је однео прву већу победу у Вијетнамском рату у бици код Ап Бака.
• 1966 — Почело је емитовање Трећег програма Радио Београда.
• 1967 — Др. Кристијан Барнард изводи другу успешну трансплантацију срца.
• 1971 — На фудбалском стадиону „Ајброкс парк“ у Глазгову погинуло 66 навијача када се, током утакмице Селтика и Ренџерса, срушио део трибине.
• 1974 — Ричард Никсон потписује акт по коме се смањује максимална брзина у САД на 55 миља на час како би се сачувао бензин током ОПЕЦ ембарга
• 1979 — Сид Вишос одлази на суђење за убиство Ненси Спанџен.
• 1980 — У Великој Британији почео штрајк радника у челичанама, први од 1926. Штрајк је прекинут 2. априла.
• 1981 — Питер Сатклиф, јоркширски трбосек, ухапшен.
• 1983 — Мјузикл Ени се изводи последњи пут после 2.377 представа на Бродвеју.
• 1991 — Шерон Прат Диксон је положила заклетву као градоначелник Вашингтон-а, поставши прва Афроамериканка на челу града те величине и важности.
• 1992 —
  • Председници Србије и Хрватске, Слободан Милошевић и Фрањо Туђман, прихватили су Споразум о плану мировних операција у Југославији, Венсов план, којим је предивиђена демилитаризација зона у Хрватској захваћених ратом, повлачење Југословенске народне армије из тих области и стављање тих зона под заштиту УН; војни команданти у Хрватској прихватили су прекид ватре ради распоређивања 10.000 припадника мировних снага УН.
  • Парагвај постаје чланица Конвенције у Берну, уговору о ауторским правима.
• 1993 — Лидери три ратне фракције у Босни се састају да дискутују о мировним плановима.
• 1994 — Више од 70 људи погинуло и најмање 670 рањено, током дводневних борби сукобљених исламских фракција у главном граду Авганистана Кабулу.
• 1998 —
  • Власти Нигера ухапсиле бившег премијера Хаму Амадуа, под оптужбом да је учествовао у завери у којој је убијен шеф државе Ибрахим Баре Маинасара.
  • Русија почиње са циркулацијом нових рубљи како би се обуздала инфлација и промовисала самоувереност.
• 1999 — Брутална снежна олуја захвата Средњи запад САД, изазивајући 359mm снега у Милвокију и 487mm у Чикагу. У Чикагу, температуре достижу -25 °C, а пријављено је 68 смрти.
• 2002 —
  • Леви Мванаваса постаје трећи председник Замбије.
  • Перониста Едуардо Дуалде постао нови председник Аргентине преузевши тежак задатак да извуче земљу из највеће економске и финансијске кризе у историји земље. То је био пети избор председника државе у периоду од две недеље.
• 2003 — Комитет за заштиту новинара, објавио да је у претходној години у свету убијено 19 новинара, што је најмањи број од 1985. године, од када се бележе њихова страдања.
• 2004 — Сонда Стардаст летелица успешно прошла поред комете Wild 2, узимајући узорак честица из њене коме које ће донети Земљу две године касније.

Рођења

• 1642 — Мехмед IV, отомански султан († 1693)
• 1727 — Џејмс Вулф, британски генерал у Француском и индијанском рату († 1759)
• 1777 — Кристијан Данијел Раух, немачки вајар († 1857)
• 1816 — Бенџамин Хобсон, медицински мисионар у Кини
• 1822 — Рудолф Клаусијус, немачки физичар, допринео термодинамици († 1888)
• 1836 — Менделе Мојхер Сфорим, јеврејски писац († 1917)
• 1837 — Милиј Балакирјев, руски композитор, пијаниста и диригент († 1910)
• 1859 — Ана Захер, аустријски хотелијер († 1930)
• 1870 — Ернст Барлах, немачки вајар, графичар и песник († 1938)
• 1877 — Слава Рашкај, хрватска сликарка (у. 1906)
• 1886 — Флоренс Лоренс, канадска глумица († 1938)
• 1896 — Дзига Вертов, руски режисер († 1954)
• 1897 — Љубинка Бобић, српска глумица († 1978)
• 1904 — Сели Ренд, америчка играчица († 1979)
• 1905 — Мајкл Типет, енглески композитор († 1998)
• 1909 — Бери Голдвотер, амерички сенатор из Аризоне и председнички кандидат († 1998)
• 1912 — Ренато Гутузо, италијански сликар († 1987)
• 1913 — Ана Ли, енглеска глумица († 2004)
• 1917 — Вера Зорина, играчица, глумица († 2003)
• 1920 — Ајзак Асимов, амерички писац научне фантастике († 1992)
• 1926 — Захарије Трнавчевић, новинар, уредник ТВ Београд и ТВ Б 92, председник Покрета „Богата Србија“ († 2016)
• 1930 — Јулијус ЛаРоса, певач
• 1936 — Роџер Милер, амерички певач кантри музике († 1992)
• 1938 — Иан Брејди, британски серијски убица
• 1938 — Ханс Хербјорнсруд, норвешки аутор
• 1939 — Џим Бакер, амерички телеванђелиста
• 1939 — Констанце Вернон, играч
• 1942 — Хју Шелтон, амерички председник заједничких шефова особља
• 1944 — Принц Нородом Ранарид, камбоџански политичар
• 1947 — Џек Хана, амерички зоолог
• 1949 — Кристофер Дуранг, амерички писац представа
• 1954 — Хенри Бонила, амерички политичар
• 1954 — Дон Силва, певачица (The Brides of Funkenstein, P-Funk)
• 1954 — Милован Рајевац, српски фудбалски тренер.
• 1954 — Павле " Паво" Јурина, југословенски и хрватски рукометаш. († 2011)
• 1955 — Текс Брашир, амерички глумац
• 1959 — Кирти Азад, индијски играч крикета
• 1961 — Габријел Картерис, америчка глумица
• 1961 — Тод Хејнс, амерички филмски режисер
• 1963 — Дејвид Коун, амерички играч бејзбола
• 1964 — Пернел Витакер, амерички боксер
• 1967 — Тија Карер, америчка глумица
• 1968 — Куба Гудинг Јуниор, амерички глумац
• 1969 — Кристи Тарлингтон, амерички модел
• 1969 — Томи Морисон, амерички боксер
• 1971 — Слободан Комљеновић, српски фудбалер
• 1972 — Теј Дигс, амерички глумац
• 1974 — Триша Хелфер, канадска глумица и модел
• 1975 — Даг Роб, амерички певач (Хубастенк)
• 1975 — Александар Шоковски, украјински фудбалер.
• 1976 — Паз Вега, шпанска глумица
• 1981 — Макси Родригез, аргентински фудбалски репрезентативац.
• 1981 — Кирк Хајнрик, амерички кошаркаш.
• 1983 — Кејт Бозворт, америчка глумица.
• 1985 — Иван Додиг, хрватски тенисер.
• 1987 — Нађа Хигл, српска пливачица, светска шампионка
• 1990 — Љубомир Перућица, српски певач
• 1991 — Давиде Сантон, италијански фудбалер

Смрти

• 1694 — Хенри Бут, енглески политичар. (* 1651)
• 1726 — Доменико Циполи, италијански композитор. (* 1688)
• 1893 — Џон Обадаја Вествуд, британски ентомолог. (* 1805)
• 1904 — Џејмс Лонгстрит, амерички генерал Конфедерације. (* 1821)
• 1913 — Леон Тесеранк д Борт, француски метеоролог. (* 1855)
• 1917 — Едвард Барнет Тејлор, енглески антрополог. (* 1832)
• 1918 — Едмон Ростан, француски писац
• 1924 — Сабин Беринг-Голд, енглески композитор и романописац. (* 1834)
• 1939 — Роман Дмовски, пољски политичар. (* 1864)
• 1960 — Фаусто Копи, италијански бициклиста. (* 1919)
• 1963 — Дик Пауел, амерички глумац. (* 1904)
• 1963 — Џек Карсон, амерички глумац. (* 1910)
• 1974 — Текс Ритер, амерички глумац и певач. (* 1905)
• 1977 — Ерол Гарнер, амерички џез музичар. (* 1921)
• 1986 — Уна Меркел, америчка глумица. (* 1903)
• 1986 — Бил Вик, бејзбол менаџер. (* 1914)
• 1990 — Алан Хејл Јуниор, амерички глумац. (* 1918)
• 1995 — Мохамед Сијад Баре, бивши председник Сомалије
• 1996 — Карл Тарговник, психијатар и преживео Холокауст. (* 1915)
• 2000 — Патрик О'Брајан, романописац. (* 1914)
• 2000 — Елмо Р. Замволт Јуниор, амерички адмирал. (* 1920)
• 2000 — Нет Едерли, амерички музичар и композитор. (* 1931)
• 2005 — Х. Дејвид Далквист, проналазач посуђа за кување. (* 1918?)
• 2005 — Сирил Флечер, британски комичар. (* 1913)
• 2005 — Френк Кели Фрис, амерички уметник. (* 1922)
• 2005 — Роналд 'Бо' Гин, амерички конгресмен из Џорџије. (* 1934)
• 2005 — Меклин Макарти, амерички генетичар. (* 1911)
• 2005 — Едо Муртић, хрватски сликар. (* 1921)
• 2015 — Тихомир Новаков, српско-амерички физичар и академик. (* 1929)
• 2017 — Зоја Беголи, примабалерина. (* 1949)
• 2019 — Марко Николић, српски глумац. (* 1946)
• 2019 — Иво Грегуревић, југословенски и хрватски глумац. (* 1952)
• 2019 — Боб Ајнштајн, амерички глумац, комичар, сценариста и продуцент. (* 1942)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Свештеномученика Игњатија Богоносца
  • Светог Данила архиепископа српског
• Осми дан и девета ноћ од Божића у западном хришћанству.
  • Католицизам и Англиканизам — дан светог Василија Великог и Грегорија Нацијанцена.
  • Геновева, девица Анастазија
• Зул хиџе (Zu-l hidždže)
• Тевет
• Шкотска — други дан Хогоманај јавног празника.

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума