21. јануар
Иди на навигацију
Иди на претрагу
21. јануар је двадесет први дан у години у Грегоријанском календару. 344 дана (345 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји
јануар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
28 | 29 | 30 | 31 |
- 763 — Абасидски халифат је угушио Алидску побуну када је један од вођа побуне смртно рањен у бици код Басре.
- 1276 — Папа Иноћентије V је наследио Гргура X као 185. римски папа.
- 1525 — Започео је анабаптистички покрет када су његови оснивачи Конрад Гребел, Феликс Манц и Јерг Блаурок поново крстили један другог и своје следбенике у Цириху јер су сматрали да је хришћанска пракса крштења деце неважећа јер деца не могу да бирају своју веру.
- 1720 — Шведска и Пруска су потписале Стокхолмски мир.
- 1793 — Гиљотинирањем је погубљен Луј XVI, након што га је два дана раније Национални конвент прогласио кривим за издају.
- 1840 — Жил Димон д'Ирвил је открио Аделину земљу.
- 1911 — У Монте Карлу одржан први ауто-рели.
- 1919 — У Даблину конгрес партије Шин Фејн усвојио резолуцију о независности Ирске. Велика Британија није признала тај акт и дала Ирској статус доминиона 1921. Самосталност Ирске признала 1949, али без Северне Ирске.
- 1925 — Албанија је прогласила себе републиком.
- 1936 — Едвард VIII постао краљ Уједињеног Краљевства после смрти оца Џорџа V абдицирао у децембру исте године да би могао да се ожени Американком Волис Симпсон.
- 1942 —
- Немачке снаге под командом Ервина Ромела почеле контраофанзиву против савезничке војске под британском командом у северној Африци у Другом светском рату.
- Мађарски војници у Другом светском рату у Новом Саду спровели рацију и у наредна два дана убили и бацили у Дунав 1.300 новосадских Јевреја, Срба и Рома.
- 1954 — САД поринуле прву подморницу на атомски погон „УСС Наутилус“.
- 1968 — Почела је битка за Ке Сан у Вијетнамском рату.
- 1968 — Амерички бомбардер Боинг B-52 који је носио 4 хидрогенске бомбе се срушио на Гренланду.
- 1976 —
- Два англо-француска „конкорда“ истовремено полетела из Париза и Лондона на првим редовним путничким линијама тог суперсоничног авиона.
- У СССР први пут дозвољена продаја западних листова, међу којима „Њујорк тајмс“ и „Фајненшенел тајмс“.
- 1986 — У експлозији аутомобила-бомбе у источном Бејруту у близини седишта хришћанске партије Фаланга председника Либана Амина Џемаила, погинуле 22 особе, 102 повређене.
- 1989 — Трупе побуњеничко настројених домородаца свирепо убили тадашњег градоначелника Бамбулабада Дармила Акрофила у намери рушења владе, при чему је настрадало око 3500 недужних цивила.
- 1993 — Хрватске снаге напале територију Републике Српске Крајине у зонама под заштитом Уједињених нација у намери да заузму Масленички мост, аеродром „Земуник“ код Задра и брану Перућа.
- 1997 — Канцелар Немачке Хелмут Кол и премијер Чешке Вацлав Клаус потписали декларацију о помирењу у којој је Немачка изразила жаљење због нацистичке окупације Чехословачке, од 1938. до 1945, а Чешка због протеривања Немаца из Судетске области после Другог светског рата.
- 1998 —
- На позив кубанског председника Фидела Кастра папа Јован Павле II почео петодневну историјску посету тој комунистичкој земљи.
- У Босни и Херцеговини представљена конвертибилна марка, нова заједничка монета за оба ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску.
- 2000 — Први официри Косовског заштитног корпуса положили заклетву у Приштини. КЗК формиран трансформацијом ОВК који је од 1996. вршио оружане нападе на полицијске станице Министарства унутрашњих послова Србије на Косову и Метохији, а током 1998. и 1999. ушао у отворен сукоб са српским снагама безбедности. Срби са Косова и Метохије одбили да уђу у КЗК.
- 2007 — Одржани су ванредни избори за Скупштину Србије.
Рођења
- 1338 — Карло V Мудри, француски краљ († 1380)
- 1861 — Ђорђе Јовановић, српски вајар († 1953)
- 1901 — Рикардо Замора, шпански фудбалер († 1978)
- 1905 — Кристијан Диор, француски модни креатор († 1957)
- 1909 — Коста Милутиновић, историчар
- 1924 — Бени Хил, британски глумац и певач († 1992)
- 1941 — Пласидо Доминго, шпански оперски певач
- 1953 — Пол Ален, амерички предузетник и један од оснивача Мајкрософта († 2018)
- 1956 — Џина Дејвис, америчка филмска глумица
- 1957 — Василе Стинга, румунски рукометаш и тренер
- 1960 — Бајро Жупић, српски фудбалер и тренер
- 1963 — Хаким Олајџувон, нигеријски кошаркаш
- 1964 — Александар Шоштар, ватерполо голман
- 1970 — Ален Бокшић, хрватски фудбалер
- 1974 — Ким Дотком, немачко-фински програмер и бизнисмен
- 1975 — Ники Бат, енглески фудбалер
- 1976 — Ема Бантон, енглеска певачица, музичарка и глумица (Спајс Герлс)
- 1977 — Фил Невил, енглески фудбалер и тренер
- 1978 — Едита Маловчић, аустријска певачица и глумица.
- 1981 — Дени Хитли, канадски хокејаш
- 1982 — Никола Маи, француски тенисер
- 1984 — Дејан Миловановић, српски фудбалер
- 1988 — Немања Томић, српски фудбалер
- 1992 — Марија Вуковић, црногорска атлетичарка
Смрти
- 1793 — Луј XVI, француски краљ. (* 1754)
- 1851 — Алберт Лорцинг, немачки композитор, певач и диригент. (* 1801)
- 1894 — Војислав Илић, српски песник, утемељивач реализма у српској поезији (* 1862)
- 1924 — Владимир Лењин, вођа Октобарске револуције 1917, творац совјетске Русије. (* 1870)
- 1926 — Камило Голђи италијански научник и лекар, добитник Нобелове награде за физиологију и медицину. (* 1843)
- 1938 — Жорж Мелијес, који се сматра првим филмским режисером и првим синеастом. (* 1861)
- 1950 — Џорџ Орвел, британски писац-сатиричар. (* 1903)
- 1957 — Петар Крстић, српски композитор, диригент и музички педагог. (* 1877)
- 1959 — Сесил Блаунт де Мил, амерички филмски режисер и продуцент. (* 1881)
- 2002 — Пеги Ли, легенда џез и поп-музике. (* 1920)
- 2006 — Ибрахим Ругова, лидер косовских Албанаца. (* 1944)
- 2015 — Кемал Монтено, босанскохерцеговачки кантаутор, текстописац, композитор и шансоњер.(* 1948)
- 2019 — Исмаил Мачев, југословенски атлетичар. (* 1960)
- 2019 — Емилијано Сала, аргентински фудбалер. (* 1990)
- 2019 — Мирослав Прокопијевић, српски економиста. (* 1953)
Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави[1]:
- Свете мученике Јулијана и Василису
- Преподобног Георгија Хозевита
- Свету Домнику
- Светог Григорија епископа охридског
- Свештеномученика Картерија
- Свете мученике Теофила ђакона и Еладија мирјанина
- Светог Илију пустињака
- Преподобног Григорија Охридског
- Спомен светих мученика Келсија, Антонија, Анастасија, Мариониле, седморо дечака и двадесет војника
- Светог Кира, партијарха Цариградског
- Светог Атика, партијарха Цариградског
- Светог Агатона
- Светог мученика Абу
- Свету мученицу Партену
- Свештеномученика Исидора и осталих 72 с њим
- Светог Макарија Макриса
- Преподобног Теодора
Види још
Референце
- ^ Житија светих - 8. јануар; Архимандрит Јустин Поповић (књига на интернету) Архивирано на сајту Wayback Machine (фебруар 11, 2009) (на језику: енглески)
Референце
The article is a derivative under the
Creative Commons Attribution-ShareAlike License.
A link to the original article can be found here and attribution parties
here.
By using this site, you agree to the Terms of Use.
Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.