21. јануар
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
21. јануар је двадесет први дан у години у Грегоријанском календару. 344 дана (345 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 763 — Абасидски халифат је угушио Алидску побуну када је један од вођа побуне смртно рањен у бици код Басре.
- 1276 — Папа Иноћентије V је наследио Гргура X као 185. римски папа.
- 1525 — Започео је анабаптистички покрет када су његови оснивачи Конрад Гребел, Феликс Манц и Јерг Блаурок поново крстили један другог и своје следбенике у Цириху јер су сматрали да је хришћанска пракса крштења деце неважећа јер деца не могу да бирају своју веру.
- 1720 — Шведска и Пруска су потписале Стокхолмски мир.
- 1793 — Гиљотинирањем је погубљен Луј XVI, након што га је два дана раније Национални конвент прогласио кривим за издају.
- 1840 — Жил Димон д'Ирвил је открио Аделину земљу.
- 1911 — У Монте Карлу одржан први ауто-рели.
- 1919 — У Даблину конгрес партије Шин Фејн усвојио резолуцију о независности Ирске. Велика Британија није признала тај акт и дала Ирској статус доминиона 1921. Самосталност Ирске признала 1949, али без Северне Ирске.
- 1925 — Албанија је прогласила себе републиком.
- 1936 — Едвард VIII постао краљ Уједињеног Краљевства после смрти оца Џорџа V абдицирао у децембру исте године да би могао да се ожени Американком Волис Симпсон.
- 1942 —
- Немачке снаге под командом Ервина Ромела почеле контраофанзиву против савезничке војске под британском командом у северној Африци у Другом светском рату.
- Мађарски војници у Другом светском рату у Новом Саду спровели рацију и у наредна два дана убили и бацили у Дунав 1.300 новосадских Јевреја, Срба и Рома.
- 1954 — САД поринуле прву подморницу на атомски погон „УСС Наутилус“.
- 1968 — Почела је битка за Ке Сан у Вијетнамском рату.
- 1968 — Амерички бомбардер Боинг B-52 који је носио 4 хидрогенске бомбе се срушио на Гренланду.
- 1976 —
- Два англо-француска „конкорда“ истовремено полетела из Париза и Лондона на првим редовним путничким линијама тог суперсоничног авиона.
- У СССР први пут дозвољена продаја западних листова, међу којима „Њујорк тајмс“ и „Фајненшенел тајмс“.
- 1986 — У експлозији аутомобила-бомбе у источном Бејруту у близини седишта хришћанске партије Фаланга председника Либана Амина Џемаила, погинуле 22 особе, 102 повређене.
- 1989 — Трупе побуњеничко настројених домородаца свирепо убили тадашњег градоначелника Бамбулабада Дармила Акрофила у намери рушења владе, при чему је настрадало око 3500 недужних цивила.
- 1993 — Хрватске снаге напале територију Републике Српске Крајине у зонама под заштитом Уједињених нација у намери да заузму Масленички мост, аеродром „Земуник“ код Задра и брану Перућа.
- 1997 — Канцелар Немачке Хелмут Кол и премијер Чешке Вацлав Клаус потписали декларацију о помирењу у којој је Немачка изразила жаљење због нацистичке окупације Чехословачке, од 1938. до 1945, а Чешка због протеривања Немаца из Судетске области после Другог светског рата.
- 1998 —
- На позив кубанског председника Фидела Кастра папа Јован Павле II почео петодневну историјску посету тој комунистичкој земљи.
- У Босни и Херцеговини представљена конвертибилна марка, нова заједничка монета за оба ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску.
- 2000 — Први официри Косовског заштитног корпуса положили заклетву у Приштини. КЗК формиран трансформацијом ОВК који је од 1996. вршио оружане нападе на полицијске станице Министарства унутрашњих послова Србије на Косову и Метохији, а током 1998. и 1999. ушао у отворен сукоб са српским снагама безбедности. Срби са Косова и Метохије одбили да уђу у КЗК.
- 2007 — Одржани су ванредни избори за Скупштину Србије.
Рођења
- 1845 — Хариет Бакер, норвешка сликарка. (прем. 1932)
- 1861 — Ђорђе Јовановић, српски вајар. (прем. 1953)
- 1868 — Феликс Хофман, немачки хемичар. (прем. 1946)
- 1881 — Иван Рибар, хрватски и југословенски политичар, учесник Народноослободилачке борбе и јунак социјалистичког рада. (прем. 1968)
- 1895 — Кристобал Баленсијага, шпански модни креатор. (прем. 1972)[1]
- 1905 — Кристијан Диор, француски модни креатор. (прем. 1957)[2]
- 1909 — Тодор Скаловски, македонски композитор и диригент. (прем. 2004)
- 1909 — Теофило Спасојевић, српски фудбалер. (прем. 1970)
- 1916 — Пјетро Рава, италијански фудбалер. (прем. 2006)[3]
- 1922 — Тели Савалас, амерички глумац. (прем. 1994)
- 1922 — Пол Скофилд, енглески глумац. (прем. 2008)[4]
- 1923 — Лола Флорес, шпанска певачица, играчица и глумица. (прем. 1995)
- 1924 — Бени Хил, енглески комичар, глумац и певач. (прем. 1992)
- 1941 — Пласидо Доминго, шпански оперски певач.
- 1942 — Илија Лукић, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2018)
- 1953 — Пол Ален, амерички предузетник, суоснивач Мајкрософта. (прем. 2018)[5]
- 1956 — Џина Дејвис, америчка глумица.
- 1960 — Бајро Жупић, српски фудбалер.
- 1961 — Халид Муслимовић, босанскохерцеговачки певач.
- 1961 — Иво Пуканић, хрватски новинар. (прем. 2008)
- 1963 — Хаким Олајџувон, нигеријско-амерички кошаркаш.
- 1963 — Детлеф Шремпф, немачки кошаркаш и кошаркашки тренер.
- 1964 — Жерал Паси, француски фудбалер.
- 1964 — Александар Шоштар, српски ватерполо голман.
- 1967 — Алфред Јерманиш, словеначки фудбалер.
- 1969 — Карина Ломбард, француско-америчка глумица и модел.
- 1970 — Ален Бокшић, хрватски фудбалер.
- 1972 — Кет Пауер, америчка музичарка, глумица и модел.
- 1975 — Оливер Дулић, српски политичар, хирург и ватерполиста.
- 1976 — Ема Бантон, енглеска музичарка, глумица и радио и ТВ водитељка, најпознатија као чланица групе Spice Girls.
- 1976 — Наташа Марковић, српска глумица
- 1978 — Едита Маловчић, аустријска певачица и глумица бошњачког порекла.
- 1981 — Иван Ергић, српски фудбалер.
- 1982 — Никола Маи, француски тенисер.
- 1983 — Саша Стојановић, српски фудбалер.
- 1984 — Дејан Миловановић, српски фудбалер.
- 1986 — Мајк Тејлор, амерички кошаркаш.
- 1988 — Немања Томић, српски фудбалер.
- 1989 — Догуш Балбај, турски кошаркаш.
- 1989 — Хенрих Мхитарјан, јерменски фудбалер.
- 1992 — Марија Вуковић, црногорска атлетичарка.
- 1994 — Лора Робсон, енглеска тенисерка.
- 2001 — Џексон Брандиџ, амерички глумац.
Смрти
- 1793 — Луј XVI, француски краљ. (рођ. 1754)
- 1851 — Алберт Лорцинг, немачки композитор, певач и диригент. (рођ. 1801)
- 1894 — Војислав Илић, српски песник, утемељивач реализма у српској поезији (рођ. 1862)
- 1924 — Владимир Лењин, вођа Октобарске револуције 1917, творац совјетске Русије. (рођ. 1870)
- 1926 — Камило Голђи италијански научник и лекар, добитник Нобелове награде за физиологију и медицину. (рођ. 1843)
- 1938 — Жорж Мелијес, који се сматра првим филмским режисером и првим синеастом. (рођ. 1861)
- 1950 — Џорџ Орвел, британски писац-сатиричар. (рођ. 1903)
- 1957 — Петар Крстић, српски композитор, диригент и музички педагог. (рођ. 1877)
- 1959 — Сесил Блаунт де Мил, амерички филмски режисер и продуцент. (рођ. 1881)
- 2002 — Пеги Ли, легенда џез и поп-музике. (рођ. 1920)
- 2006 — Ибрахим Ругова, лидер косовских Албанаца. (рођ. 1944)
- 2015 — Кемал Монтено, босанскохерцеговачки кантаутор, текстописац, композитор и шансоњер. (рођ. 1948)
- 2019 — Исмаил Мачев, југословенски атлетичар. (рођ. 1960)
- 2019 — Емилијано Сала, аргентински фудбалер. (рођ. 1990)[6]
- 2019 — Мирослав Прокопијевић, српски економиста. (рођ. 1953)
Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави[7]:
- Свете мученике Јулијана и Василису
- Преподобног Георгија Хозевита
- Свету Домнику
- Светог Григорија епископа охридског
- Свештеномученика Картерија
- Свете мученике Теофила ђакона и Еладија мирјанина
- Светог Илију пустињака
- Преподобног Григорија Охридског
- Спомен светих мученика Келсија, Антонија, Анастасија, Мариониле, седморо дечака и двадесет војника
- Светог Кира, партијарха Цариградског
- Светог Атика, партијарха Цариградског
- Светог Агатона
- Светог мученика Абу
- Свету мученицу Партену
- Свештеномученика Исидора и осталих 72 с њим
- Светог Макарија Макриса
- Преподобног Теодора
Види још
Референце
- ^ Richard Harrison Martin (1995). Contemporary Fashion. St. James Press. стр. 33. ISBN 978-1-55862-173-2.
- ^ Marie France Pochna (1996). Christian Dior: The Man who Made the World Look New. Arcade Publishing. стр. 5. ISBN 978-1-55970-340-6.
- ^ Brian Glanville (6. 12. 2006). „Pietro Rava”. The Guardian. Приступљено 20. 4. 2019.
- ^ Garry O'Connor (2002). Paul Scofield: An Actor for All Seasons. Applause. стр. 15. ISBN 978-1-55783-499-7.
- ^ „Paul Allen's sister Jody named executor, trustee of late billionaire's estate”. The Seattle Times (на језику: енглески). 2018-10-24. Приступљено 2019-01-20.
- ^ „Plane body identified as footballer Sala”. BBC News. 8. 2. 2019.
- ^ Житија светих - 8. јануар; Архимандрит Јустин Поповић (књига на интернету) Архивирано на сајту Wayback Machine (11. фебруар 2009)
Референце
The article is a derivative under the
Creative Commons Attribution-ShareAlike License.
A link to the original article can be found here and attribution parties
here.
By using this site, you agree to the Terms of Use.
Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.