26. март
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
26. март (26.03) је 85. дан у години по грегоријанском календару (86. у преступној години). До краја године има још 280 дана.
Догађаји
март | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 1199 — Саладин је крунисан за емира Египта.
- 1351 — По тридесет витезова из Француске и Енглеске су се током Рата за бретонско наслеђе борили да се одлучи ко ће владати Војводством Бретања.
- 1830 — Први пут је штампана Књига Мормона, свети текст покрета Светаца последњих дана.
- 1881 — Румунија постала краљевина, Карол I из немачке династије Хоенцолерн-Сигмаринген проглашен за краља.
- 1913 — После дуге опсаде и уз помоћ српске војске Бугари у Првом балканском рату освојили турски град Једрене.
- 1917 — У покушају да се пробију у Палестину, Британци су претрпели пораз од османске војске у првој бици за Газу.
- 1939 — Националистичке снаге су започеле своју последњу офанзиву у Шпанском грађанском рату, на чијем крају су контролисали скоро целу Шшанију.
- 1945 — После тешких борби, америчке трупе у Другом светском рату освојиле пацифичко острво Иво Џима.
- 1953 — Амерички микробиолог Џонас Солк објавио да је изумео вакцину против дечје парализе.
- 1971 — Шеик Муџибур Рахман прогласио Источни Пакистан независном државом Бангладеш.
- 1979 — Анвар ел Садат и Менахем Бегин су потписали мировни уговор, чиме је Египат постао прва арапска земља која је признала Израел.
- 1984 — Југословенски писац Бранко Ћопић, један од најплоднијих и најпопуларнијих писаца у периоду после Другог светског рата, извршио самоубиство, скоком са моста на Сави у Београду.
- 1992 — Бивши боксерски шампион у тешкој категорији Мајк Тајсон осуђен на шест година затвора због силовања.
- 1993 — Савет безбедности Уједињених нација изгласао слање 30.000 мировних трупа у Сомалију, у дотад највећој и најскупљој мировној операцији УН.
- 1995 — Ступио је на снагу Шенгенски споразум.
- 1997 — У Калифорнији на различитим местима нађено 39 слично одевених тела припадника секте Капија раја који су извршили самоубиство.
- 2001 —
- У пожару у спаваоници једне школе у Кенији живот изгубило 58 ученика, а тридесетак задобило лакше и теже опекотине.
- Савет безбедности УН усвојио резолуцију о слању међународних посматрача ради заштите цивила на подручју Западне Обале и Газе.
- 2002 —
- У серији земљотреса у провинцији Баглан у Авганистану погинуло око 1.000 људи.
- Трибунал у Хагу подигао оптужницу против бившег начелника безбедности у Главном штабу Војске Републике Српске Љубише Беаре, за геноцид и друге злочине у Сребреници, у јулу 1995. Беара се предао српским властима 9. октобра 2004. и потом изручен том суду.
- 2003 — Светска трговинска организација саопстила да су америчке челичане повећањем цена производа кршиле правила те организације. Повећање цена америчка тешка индустрија правдала заштитом од стране конкуренције.
Рођења
- 1874 — Роберт Фрост, амерички писац. (прем. 1963)
- 1892 — Синиша Станковић, српски биолог и политичар. (прем. 1974)
- 1893 — Палмиро Тољати, италијански политичар, дугогодишњи вођа Комунистичке партије Италије. (прем. 1964)
- 1901 — Лазар Личеноски, македонски сликар. (прем. 1964)
- 1904 — Емилио Фернандез, мексички редитељ, глумац и сценариста. (прем. 1986)
- 1914 — Тенеси Вилијамс, амерички књижевник и драматург. (прем. 1983)
- 1928 — Милорад Мишковић, српски балетски играч и кореограф. (прем. 2013)
- 1931 — Ленард Нимој, амерички глумац, редитељ, писац, музичар и фотограф. (прем. 2007)
- 1934 — Алан Аркин, амерички глумац, редитељ и сценариста.
- 1940 — Џејмс Кан, амерички глумац.
- 1941 — Ричард Докинс, британски етолог, еволутивни биолог и писац.[1]
- 1944 — Дајана Рос, америчка музичарка, глумица и музичка продуценткиња.
- 1948 — Стивен Тајлер, амерички музичар и глумац, најпознатији као певач групе Aerosmith.
- 1951 — Карл Виман, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (2001).
- 1960 — Џенифер Греј, америчка глумица.[2]
- 1962 — Џон Стоктон, амерички кошаркаш.
- 1963 — Драгица Ђурић, српска рукометашица и рукометна тренеркиња.
- 1964 — Илија Најдоски, македонски фудбалер.
- 1966 — Мајкл Империоли, италијанско-амерички глумац, сценариста и редитељ.
- 1971 — Рене Стабс, аустралијска тенисерка.
- 1973 — Ивица Краљ, српски фудбалски голман.
- 1973 — Лари Пејџ, амерички информатичар и предузетник.
- 1974 — Тарибо Вест, нигеријски фудбалер.
- 1976 — Иван Лапчевић, српски рукометаш.
- 1978 — Сандра Ромејн, румунска порнографска глумица.
- 1982 — Христина Поповић, српска глумица.
- 1984 — Силвија Недељковић, српска певачица.
- 1984 — Тијана Стајшић, српски модел, Мис Југославије (2002).
- 1985 — Кира Најтли, енглеска глумица.
- 1988 — Марко Јовановић, српски фудбалер.
Смрти
- 1827 — Лудвиг ван Бетовен, немачки композитор. (рођ. 1770)
- 1892 — Волт Волтер Витмен, амерички писац. (рођ. 1819)
- 1923 — Сара Бернар, француска глумица. (рођ. 1844)
- 1924 — Едуард Херцог, први старокатолички бискуп Швајцарске. (рођ. 1841)
- 1940 — Спиридон Луис, грчки маратонац, победник на Првим модерним олимпијским играма 1896. године (рођ. 1873).
- 1969 — Рене Гијо је био француски писац за децу. (рођ. 1900)
- 1973 — Ноел Кауард, енглески писац, глумац и певач. (рођ. 1899)
- 1984 — Бранко Ћопић, југословенски писац. (рођ. 1915)
- 1993 — Ташко Начић, позоришни и филмски глумац. (рођ. 1934)
- 1993 — Рубен Фајн, доктор психологије и велики шахиста (рођ. 1914)
- 1995 — Изи-И, амерички репер. (рођ. 1963)
- 1996 — Дејвид Пакард, компјутерски магнат, суоснивач компаније "Хјулит-Пакард". (рођ. 1912)
- 2004 — Бранко Булатовић, генерални секретар Фудбалског савеза Србије и Црне Горе (рођ. 1951)
- 2004 — Љубиша Љуба Спајић, фудбалер "Црвене звезде", репрезентативац.(рођ. 1926)
- 2005 — Драгољуб Милосављевић - Гула, позоришни, филмски и ТВ глумац. (рођ. 1923)
- 2016 — Маринко Маџгаљ, позоришни, филмски и ТВ глумац. (рођ. 1978)
- 2020 — Раде Михаљчић, српски историчар, универзитетски професор и члан Академије наука и умјетности Републике Српске (рођ. 1937)
Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави:
Види још
Референце
- ^ Randy Moore; Mark D. Decker (2008). More Than Darwin: An Encyclopedia of the People and Places of the Evolution-creationism Controversy. Greenwood Press. стр. 88. ISBN 978-0-313-34155-7.
- ^ Paul T. Hellmann (14. 2. 2006). Historical Gazetteer of the United States. Routledge. стр. 781. ISBN 1-135-94859-3.
The article is a derivative under the
Creative Commons Attribution-ShareAlike License.
A link to the original article can be found here and attribution parties
here.
By using this site, you agree to the Terms of Use.
Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.