26. март

26. март (26.03) је 85. дан у години по грегоријанском календару (86. у преступној години). До краја године има још 280 дана.

Догађаји

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

• 1199. — Саладин је крунисан за емира Египта.
• 1351. — По тридесет витезова из Француске и Енглеске су се током Рата за бретонско наслеђе борили да се одлучи ко ће владати Војводством Бретања.
• 1830. — Први пут је штампана Књига Мормона, свети текст покрета Светаца последњих дана.
• 1881. — Румунија постала краљевина, Карол I из немачке династије Хоенцолерн-Сигмаринген проглашен за краља.
• 1913. — После дуге опсаде и уз помоћ српске војске Бугари у Првом балканском рату освојили турски град Једрене.
• 1917. — У покушају да се пробију у Палестину, Британци су претрпели пораз од османске војске у првој бици за Газу.
• 1939. — Националистичке снаге су започеле своју последњу офанзиву у Шпанском грађанском рату, на чијем крају су контролисали скоро целу Шшанију.
• 1945. — После тешких борби, америчке трупе у Другом светском рату освојиле пацифичко острво Иво Џима.
• 1953. — Амерички микробиолог Џонас Солк објавио да је изумео вакцину против дечје парализе.
• 1971. — Шеик Муџибур Рахман прогласио Источни Пакистан независном државом Бангладеш.
• 1979. — Анвар ел Садат и Менахем Бегин су потписали мировни уговор, чиме је Египат постао прва арапска земља која је признала Израел.
• 1984. — Југословенски писац Бранко Ћопић, један од најплоднијих и најпопуларнијих писаца у периоду после Другог светског рата, извршио самоубиство, скоком са моста на Сави у Београду.
• 1992. — Бивши боксерски шампион у тешкој категорији Мајк Тајсон осуђен на шест година затвора због силовања.
• 1993. — Савет безбедности Уједињених нација изгласао слање 30.000 мировних трупа у Сомалију, у дотад највећој и најскупљој мировној операцији УН.
• 1995. — Ступио је на снагу Шенгенски споразум.
• 1997. — У Калифорнији на различитим местима нађено 39 слично одевених тела припадника секте Капија раја који су извршили самоубиство.
• 2001. —
  • У пожару у спаваоници једне школе у Кенији живот изгубило 58 ученика, а тридесетак задобило лакше и теже опекотине.
  • Савет безбедности УН усвојио резолуцију о слању међународних посматрача ради заштите цивила на подручју Западне Обале и Газе.
• 2002. —
  • У серији земљотреса у провинцији Баглан у Авганистану погинуло око 1.000 људи.
  • Трибунал у Хагу подигао оптужницу против бившег начелника безбедности у Главном штабу Војске Републике Српске Љубише Беаре, за геноцид и друге злочине у Сребреници, у јулу 1995. Беара се предао српским властима 9. октобра 2004. и потом изручен том суду.
• 2003. — Светска трговинска организација саопстила да су америчке челичане повећањем цена производа кршиле правила те организације. Повећање цена америчка тешка индустрија правдала заштитом од стране конкуренције.

Рођења

• 1892. — Синиша Станковић, српски биолог. († 1974.)
• 1893. — Палмиро Тољати, италијански политичар. († 1964.)
• 1900. — Самјуел Кистлер, амерички научник. († 1975.)
• 1901. — Лазар Личеноски, родоначелник македонског модерног сликарства. (+ 1964.)
• 1914. — Томас Леније Вилијамс познат као Тенеси Вилијамс, амерички писац. (+ 1983.)
• 1928. — Милорад Мишковић, српски балетски играч. (+ 2013.)
• 1935. — Махмуд Абас, председник Палестинске Националне Управе
• 1940. — Џејмс Кан, амерички филмски, позоришни и тв глумац.
• 1941. —
  • Благоје Јастребић магистар српског језика и књижевности, књижевник, есејиста. (+ 1979.)
  • Ричард Докинс је британски етолог, теоретичар еволуције и научно-популарни писац.
• 1942. — Ерика Џонг, америчка списатељица.
• 1944. — Дајана Рос, америчка певачица.
• 1956. — Милан Јелић, председник Републике Српске. (+ 2007.)
• 1962. — Џон Стоктон, амерички кошаркаш.
• 1962. — Андреј Лавров, руски рукометни репрезентативац.
• 1963. — Драгица Ђурић, југословенска и српска рукометашица и тренер.
• 1964. — Штафан Олсон, шведски рукометни репрезентативац и тренер.
• 1964. — Илија Најдоски, македонски фудбалски репрезентативац.
• 1970. — Пол Босвелт, холандски фудбалски репрезентативац.
• 1971. — Рене Стабс, аустралијска тенисерка.
• 1973. — Ивица Краљ, српски фудбалер.
• 1974. — Тарибо Вест, нигеријски фудбалер
• 1976. — Иван Лапчевић, српски рукометаш.
• 1977. — Имер Алиу, македонски политичар.
• 1980. — Паскал Хенс, немачки рукометни репрезентативац.
• 1982. — Андреас Хинкел, немачки фудбалер.
• 1988. — Марко Јовановић, српски фудбалер.
• 1989. — Симон Кјаер, дански фудбалер.

Смрти

• 1827. — Лудвиг ван Бетовен, немачки композитор. (*1770.)
• 1892. — Волт Волтер Витмен, амерички писац. (* 1819.)
• 1923. — Сара Бернар, француска глумица. (* 1844.)
• 1924. — Едуард Херцог, први старокатолички бискуп Швајцарске. (*1841.)
• 1940. — Спиридон Луис, грчки маратонац, победник на Првим модерним олимпијским играма 1896. године (*1873).
• 1969. — Рене Гијо је био француски писац за децу. (* 1900.)
• 1973. — Ноел Кауард, енглески писац, глумац и певач. (* 1899.)
• 1984. — Бранко Ћопић, југословенски писац. (*1915.)
• 1993. —
  • Ташко Начић, позоришни и филмски глумац. (*1934.)
  • Рубен Фајн, доктор психологије и велики шахиста (*1914.)
• 1995. — Изи-И, амерички репер. (*1963.)
• 1996. — Дејвид Пакард, компјутерски магнат, суоснивач компаније "Хјулит-Пакард". (*1912.)
• 2004. —
  • Бранко Булатовић, генерални секретар Фудбалског савеза Србије и Црне Горе (* 1951.)
  • Љубиша Љуба Спајић, фудбалер "Црвене звезде", репрезентативац.(* 1926.)
• 2005. — Драгољуб Милосављевић - Гула, позоришни, филмски и ТВ глумац. (* 1923.)
• 2016. — Маринко Маџгаљ, позоришни, филмски и ТВ глумац. (* 1978.)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Светог Никифора - патријарха цариградског
  • Свету мученицу Христину Персијанку
  • Свештеномученика Публија

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума