28. фебруар

28. фебруар (28.02) је 59. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 306 дана (307 у преступној години).

Догађаји

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29

• 1525. — Шпански освајач Ернан Кортес погубио последњег астечког цара Куаутемока.
• 1825. — Русија и Велика Британија потписале уговор којим је одређена граница између Аљаске и Канаде.
• 1832. — У Београду основана Народна библиотека Србије као део Државне штампарије. Библиотека потом била под Министарством просвете, а од 1871. самостална установа. Одлуку о оснивању донео кнез Милош Обреновић.
• 1844. — Током приказивања нове фрегате "Принстон", које је на реци Потомак приредила Морнарица САД, на броду експлодирао један од топова, усмртивши државног секретара, министра морнарице и још неколико функционера Владе.
• 1845. — Конгрес САД је одобио анексију Тексаса.
• 1862. — У Србији донет први закон о адвокатури.
• 1916. — Завршено пребацивање главнине српске војске, од око 140.000 војника, из окупиране Србије, у Првом светском рату, на острво Крф. Опорављена наредних месеци, реорганизована и наоружана, српска војска се у лето исте године вратила у борбу на Солунском фронту. Током повлачења преко Албаније од децембра 1915. више од 200.000 војника и цивила умрло од глади, исцрпљености и зиме.
• 1921. — У Кронштату је избила Кронштатска побуна морнара руске флоте против бољшевика.
• 1922. — Велика Британија формално прогласила независност Египта, али задржала контролу над Суецким каналом и пословима одбране земље.
• 1931. — Члан Доњег дома британског парламента Освалд Мозли основао Нову партију, која је годину дана касније постала Британска унија фашиста.
• 1933. — Адолф Хитлер, дан по паљењу Рајхстага, убедио председника Немачке Паула фон Хинденбурга да потпише Декрет о пожару у Рајхстагу, којим су укинуте личне слободе, слобода говора и штампе и право на окупљање. У неколико наредних дана ухапшено више од 4.000 комуниста.
• 1939. — Изашао први број часописа "Политикин забавник".
• 1948. — Последње британске војне јединице напустиле Индију. Лабуристичка влада 1947. укинула британску владавину над Индијом.
• 1953. — Југославија, Грчка и Турска у Анкари потписале споразум о политичкој, привредној и војној сарадњи, познат као Балкански савез.
• 1974. — САД и Египат после седам година прекида обновили дипломатске односе.
• 1975. — У најтежој подземној железничкој несрећи у Великој Британији 42 путника погинула кад је воз у пуној брзини ударио у ограду у станици "Мургејт" у лондонском метроу.
• 1986. — У центру Стокхолма убијен премијер Шведске и лидер Социјалдемократске странке Улоф Палме. Један од најпопуларнијих европских политичара у то време убијен на улици док се са супругом враћао кући из биоскопа. Атентатор није откривен.
• 1991. —
  • Завршен Заливски рат, који су 42 дана САД и савезници водили против Ирака. Ирачке снаге присиљене да напусте Кувајт који су окупирале 1. августа 1990.
  • Српско национално веће и Извршно веће Српске аутономне области Крајина донело одлуку о одвајању САО Крајине од Хрватске и останак у Југославији.
• 1993. — Амерички војни транспортери изнад источне Босне избацили прве товаре хуманитарне помоћи у храни и лековима, чиме је почела "Операција падобран" у ратом захваћеној Босни и Херцеговини.
• 1994. — У зони забрањеног лета изнад БиХ западно од Бањалуке два америчка авиона F-16 срушила су четири српска "јастреба".
• 1997. — У Ирану земљотрес разорио више од 20 села, погинуло око 1.000 људи.
• 1998. — После убиства четири српска полицајца код Глоговца и Србице, на подручју Дренице на Косову почели сукоби српских снага безбедности и косовских Албанаца, припадника Ослободилачке војске Косова.
• 2002. — У потрази за Радованом Караџићем, припадници Сфора спровели опсежну акцију на подручју Челебића, али нису успели да ухапсе бившег председника Републике Српске оптуженог пред Међународним судом у Хагу за ратне злочине.
• 2003. — На заједничкој седници оба већа Скупштине Југославије проглашена Повеља о људским и мањинским правима и грађанским слободама.
• 2006. — У Црној Гори постигнут је споразум да се референдум о одвајању од Србије одржи 21. маја 2006.
• 2013. — Бенедикт XVI је постао први папа у последњих 600 година који се повукао са тог положаја.

Рођења

• 1743. — Рене Жист Аиј, француски минералог († 1822.)
• 1842. — Милан Кујунџић Абердар, књижевник и политичар, академик († 1893.)
• 1855. — Др Драга Љочић, је била прва жена лекар у Србији († 1926.)
• 1901. — Линус Карл Паулинг, амерички хемичар и биохемичар († 1994.)
• 1911. — Отакар Вавра, чешки филмски режисер, сценариста и универзитетски професор († 2011.)
• 1913. — Винсент Минели, амерички филмски редитељ, добитник "Оскар"-а († 1986.)
• 1931. — Дин Смит, амерички кошаркашки тренер († 2015.)
• 1944. — Сеп Мајер, немачки фудбалски репрезентативац и тренер
• 1944. — Момчило - Мома Димић, књижевник и преводилац († 2008.)
• 1957. — Марко Баћовић, српски глумац
• 1978. — Маријано Забалета, аргентински тенисер
• 1979. — Иво Карловић, хрватски тенисер
• 1980. — Тејшон Принс, амерички кошаркаш
• 1980. — Кристијан Поулсен, дански фудбалер
• 1984. — Каролина Куркова, чешка манекенка
• 1985. — Јелена Јанковић, српска тенисерка
• 1993. — Емели де Форест, данска певачица

Смрти

• 1069. — Абад II, маварски краљ.
• 1869. — Алфонс де Ламартин, француски писац и дипломата (* 1790.)
• 1887. — Александар Порфирјевич Бородин, руски композитор и хемичар. (* 1833.)
• 1896. — Анте Старчевић, хрватски политичар. (* 1823.)
• 1941. — Алфонсо XIII, шпански краљ. (* 1886.)
• 1964. — Милан Богдановић, српски писац, критичар и преводилац. (* 1892.)
• 1986. — Улоф Палме, шведски политичар и државник, премијер Шведске. (* 1927.)
• 1994. — Жарко Цвејић, оперски певач. (* 1907.)
• 2004. — Милош Комадина, књижевник. (* 1955.)
• 2011. — Ани Жирардо, француска позоришна и филмска глумица. (* 1931.)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Светог апостола Онисима
  • Преподобног Евсевија

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума