28. фебруар

28. фебруар (28.02) је 59. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 306 дана (307 у преступној години).

Догађаји

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29

• 1525 — Шпански освајач Ернан Кортес погубио последњег астечког цара Куаутемока.
• 1825 — Русија и Велика Британија потписале уговор којим је одређена граница између Аљаске и Канаде.
• 1832 — У Београду основана Народна библиотека Србије као део Државне штампарије. Библиотека потом била под Министарством просвете, а од 1871. самостална установа. Одлуку о оснивању донео кнез Милош Обреновић.
• 1844 — Током приказивања нове фрегате "Принстон", које је на реци Потомак приредила Морнарица САД, на броду експлодирао један од топова, усмртивши државног секретара, министра морнарице и још неколико функционера Владе.
• 1845 — Конгрес САД је одобио анексију Тексаса.
• 1862 — У Србији донет први закон о адвокатури.
• 1916 — Завршено пребацивање главнине српске војске, од око 140.000 војника, из окупиране Србије, у Првом светском рату, на острво Крф. Опорављена наредних месеци, реорганизована и наоружана, српска војска се у лето исте године вратила у борбу на Солунском фронту. Током повлачења преко Албаније од децембра 1915. више од 200.000 војника и цивила умрло од глади, исцрпљености и зиме.
• 1921 — У Кронштату је избила Кронштатска побуна морнара руске флоте против бољшевика.
• 1922 — Велика Британија формално прогласила независност Египта, али задржала контролу над Суецким каналом и пословима одбране земље.
• 1931 — Члан Доњег дома британског парламента Освалд Мозли основао Нову партију, која је годину дана касније постала Британска унија фашиста.
• 1933 — Адолф Хитлер, дан по паљењу Рајхстага, убедио председника Немачке Паула фон Хинденбурга да потпише Декрет о пожару у Рајхстагу, којим су укинуте личне слободе, слобода говора и штампе и право на окупљање. У неколико наредних дана ухапшено више од 4.000 комуниста.
• 1939 — Изашао први број часописа "Политикин забавник".
• 1948 — Последње британске војне јединице напустиле Индију. Лабуристичка влада 1947. укинула британску владавину над Индијом.
• 1953 — Југославија, Грчка и Турска у Анкари потписале споразум о политичкој, привредној и војној сарадњи, познат као Балкански савез.
• 1974 — САД и Египат после седам година прекида обновили дипломатске односе.
• 1975 — У најтежој подземној железничкој несрећи у Великој Британији 42 путника погинула кад је воз у пуној брзини ударио у ограду у станици "Мургејт" у лондонском метроу.
• 1986 — У центру Стокхолма убијен премијер Шведске и лидер Социјалдемократске странке Улоф Палме. Један од најпопуларнијих европских политичара у то време убијен на улици док се са супругом враћао кући из биоскопа. Атентатор није откривен.
• 1991 —
  • Завршен Заливски рат, који су 42 дана САД и савезници водили против Ирака. Ирачке снаге присиљене да напусте Кувајт који су окупирале 1. августа 1990.
  • Српско национално вијеће и Извршно вијеће Српске аутономне области Крајина донело одлуку о одвајању САО Крајине од Хрватске и останак у Југославији.
• 1993 — Амерички војни транспортери изнад источне Босне избацили прве товаре хуманитарне помоћи у храни и лековима, чиме је почела "Операција падобран" у ратом захваћеној Босни и Херцеговини.
• 1994 — У зони забрањеног лета изнад БиХ западно од Бањалуке два америчка авиона F-16 срушила су четири српска "јастреба".
• 1997 — У Ирану земљотрес разорио више од 20 села, погинуло око 1.000 људи.
• 1998 — После убиства четири српска полицајца код Глоговца и Србице, на подручју Дренице на Косову почели сукоби српских снага безбедности и косовских Албанаца, припадника Ослободилачке војске Косова.
• 2002 — У потрази за Радованом Караџићем, припадници Сфора спровели опсежну акцију на подручју Челебића, али нису успели да ухапсе бившег председника Републике Српске оптуженог пред Међународним судом у Хагу за ратне злочине.
• 2003 — На заједничкој седници оба већа Скупштине Југославије проглашена Повеља о људским и мањинским правима и грађанским слободама.
• 2006 — У Црној Гори постигнут је споразум да се референдум о одвајању од Србије одржи 21. маја 2006.
• 2013 — Бенедикт XVI је постао први папа у последњих 600 година који се повукао са тог положаја.

Рођења

• 1743 — Рене Жист Аиј, француски минералог. (прем. 1822)
• 1842 — Милан Кујунџић Абердар, српски песник, филозоф и политичар. (прем. 1893)
• 1901 — Лајнус Полинг, амерички хемичар, биохемичар и мировни активиста. (прем. 1994)
• 1913 — Винсент Минели, амерички редитељ. (прем. 1986)
• 1930 — Леон Купер, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1972).
• 1939 — Данијел Ч. Цуи, амерички физичар кинеског порекла, добитник Нобелове награде за физику (1998).
• 1940 — Марио Андрети, италијански аутомобилиста, возач Формуле 1
• 1942 — Дино Зоф, италијански фудбалски голман и фудбалски тренер.
• 1942 — Брајан Џоунс, енглески музичар, најпознатији као оснивач и првобитни фронтмен групе The Rolling Stones. (прем. 1969)
• 1944 — Сеп Мајер, немачки фудбалер и фудбалски тренер.
• 1947 — Мирољуб Лабус, српски економиста и политичар.
• 1948 — Бернадет Питерс, америчка глумица, певачица и списатељица.
• 1954 — Енвер Петровци, југословенски и албански глумац, драматург и редитељ.
• 1955 — Гилберт Готфрид, амерички глумац и стендап комичар.
• 1957 — Марко Баћовић, српски глумац.
• 1957 — Јан Кулеманс, белгијски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1957 — Џон Туртуро, амерички глумац, сценариста и редитељ.
• 1963 — Клаудио Кјапучи, италијански бициклиста.
• 1964 — Џамолидин Абдужапаров, узбекистански бициклиста.
• 1966 — Паоло Футре, португалски фудбалер.
• 1967 — Татјана Петровић, српска новинарка и уредница, секретарка за културу града Београда. (прем. 2013)
• 1969 — Роберт Шон Ленард, амерички глумац.
• 1975 — Саво Ђикановић, црногорски кошаркаш.
• 1976 — Али Лартер, америчка глумица и модел.
• 1979 — Себастјен Бурде, француски аутомобилиста, возач Формуле 1.
• 1979 — Иво Карловић, хрватски тенисер.
• 1980 — Тејшон Принс, амерички кошаркаш.
• 1984 — Каролина Куркова, чешки модел и глумица.
• 1985 — Јелена Јанковић, српска тенисерка.
• 1987 — Антонио Кандрева, италијански фудбалер.
• 1989 — Чарлс Џенкинс, америчко-српски кошаркаш.
• 1993 — Емели де Форест, данска музичарка.
• 1994 — Аркадијуш Милик, пољски фудбалер.
• 1999 — Лука Дончић, словеначки кошаркаш.

Смрти

• 1069 — Абад II, маварски краљ.
• 1869 — Алфонс де Ламартин, француски писац и дипломата (рођ. 1790)
• 1887 — Александар Порфирјевич Бородин, руски композитор и хемичар. (рођ. 1833)
• 1896 — Анте Старчевић, хрватски политичар. (рођ. 1823)
• 1941 — Алфонсо XIII, шпански краљ. (рођ. 1886)
• 1964 — Милан Богдановић, српски писац, критичар и преводилац. (рођ. 1892)
• 1986 — Улоф Палме, шведски политичар и државник, премијер Шведске. (рођ. 1927)
• 1994 — Жарко Цвејић, оперски певач. (рођ. 1907)
• 2004 — Милош Комадина, књижевник. (рођ. 1955)
• 2004 — Овен Чејмберлен, амерички физичар. (рођ. 1920)
• 2011 — Ани Жирардо, француска позоришна и филмска глумица. (рођ. 1931)
• 2013 — Доналд А. Глејзер, амерички физичар. (рођ. 1926)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Светог апостола Онисима
  • Преподобног Евсевија

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума