29. јун

Иди на навигацију Иди на претрагу

29. јун (29.6.) је 180. дан године по грегоријанском календару (181. у преступној години). До краја године има још 185 дана.

Догађаји

јун
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
  • 1444Скендербег је поразио османску војску у бици код Торвиола.
  • 1534Жак Картје је постао први Европљанин који је стигао до Острва Принца Едварда.
  • 1613 — Лондонско позориште „Глоб“ изгорело у пожару током прве представе Шекспировог комада "Хенри VIII".
  • 1807Руски адмирал Дмитриј Сењавин је поразио османску флоту у бици код Атоса.
  • 1855 — У Лондону изашао први број листа „Дејли телеграф“.
  • 1864 — Самјуел Краутер постао бискуп у Нигерији, први црнац бискуп Енглеске цркве.
  • 1869 — Намесници малолетног кнеза Милана Обреновића су на Великој уставотворној скупштини усвојили Намеснички устав.
  • 1880 — Француска анектирала пацифичко острво Отахеите (Тахити), које је од 1842. било француски протекторат.
  • 1882 — У Београду пуштен у рад први савремени водовод који је направљен према пројекту немачког инжењера Оскара Смрекара. Из пет дубоких бунара град је добијао око 65 литара воде у секунди.
  • 1921 — У Београду је покушан атентат на регента Александра Карађорђевића, док се враћао из Скупштине у којој је озаконио Видовдански устав. Са скела недовршене зграде Министарства грађевина, на углу Милошеве и Масарикове улице молерски радник Спасоје Стејић Баћо бацио је бомбу на регентову кочију, али је она запела за телефонске жице и експлодирала не погодивши циљ. Стејић је потом осуђен на смрт, али је пресуда преиначена на 20 година робије.
  • 1939 — Слетањем авиона „Дикси клипер“ на аеродром у Лисабону обављен је први комерцијални лет из САД у Европу.
  • 1941 — Немачке трупе су заузеле Минск, престоницу Белорусије.
  • 1949Јужна Африка је политику апартхејда прогласила државном доктрином.
  • 1974Изабела Перон је заменила оболелог мужа Хуана Перона на месту председника Аргентине.
  • 1976Сејшели су добили независност од Уједињеног Краљевства.
  • 1980Вигдис Финбогадотир изабрана за председника Исланда. То је било први пут да је за шефа државе у Европи изабрана жена на непосредним изборима.
  • 1992Војска Републике Српске напустила је сарајевски Аеродром Бутмир након двомесечне опсаде и предале га под контролу мировних трупа УН (УНПРОФОР). Тиме је омогућено достављање хуманитарне помоћи становништву Сарајева.
  • 1995 — Више од 500 људи погинуло је у Сеулу када се срушила петоспратна робна кућа.
  • 1998 — Бивши градоначелник Вуковара Славко Докмановић, осумњичен за ратне злочине у Хрватској 1992. извршио је самоубиство у затвору у Схевенингену, близу Хага.
  • 1999
    • Митингом у Чачку, на којем се окупило око 10.000 људи, опозициони блок Савез за промене почео је протесте против режима председника СР Југославије Слободана Милошевића. Протести су се у наредним месецима свакодневно одржавали у великом броју места у Србији, укључујући и Београд.
    • Турска осудила на смрт вођу курдских побуњеника Абдулаха Оџалана.
  • 2001
    • У Бриселу одржана прва донаторска конференација за СРЈ на којој је Југославији обећана помоћ од једне милијарде и 280 милиона долара.
    • У Бечу су министри иностраних послова СРЈ и четири бивше југословенске републике потписали споразум о сукцесији, чиме је окончан дугогодишњи спор око наслеђа бивше СФРЈ.
    • Премијер СРЈ Зоран Жижић поднео оставку дан након изручења Слободана Милошевића Хашком трибуналу.
    • Генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан, поново је изабран на нови петогодишњи мандат у светској организацији.
  • 2002Лека I, син краља Зога, који је владао Албанијом од 1928. до 1939. вратио се у земљу после 63 године прогонства.
  • 2003 — Полагањем заклетве Беатрис Мерино, угледни адвокат без политичког искуства, постала је прва жена премијер у историји Перуа.
  • 2004
    • Хашки трибунал осудио је бившег лидера Срба у Хрватској Милана Бабића на 13 година затвора, за злочине против човечности над хрватским цивилима у бившој Републици Српској Крајини (РСК) 1991-92. године.
    • На самиту у Бриселу за шефа европске дипломатије изабран је Високи представник Европске уније за спољну политику Хавијер Солана, који ће постати први шеф дипломатије ЕУ када на снагу ступи будући европски устав, након што га ратификује свих 25 земаља чланица Уније.

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања

Види још

Референце

The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.