3. фебруар

3. фебруар је тридесет четврти дан у години у Грегоријанском календару. 331 дан (332 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29

• 1377 — Папски кондотјери су убили више од 2000 становника Чезене у Чезенском крвопролићу.
• 1509 — Португалска морнарица је поразила удружену флоту Османског царства, Млетачке републике, султана Гуџарата, мамелучког Египта, Заморина од Калкуте и Дубровачке републике у бици код Дија.
• 1591 — У немачком граду Торгау основана Немачка протестантска лига.
• 1781 — Британске снаге су заузеле низоземско острво Свети Еустахије након само два пуцња из топа.
• 1787 — Милиција предвођена генералом Бенџамином Линколном је разбила преостале учеснике Шејсове побуне у Питершаму, Масачусетс.
• 1807 — Амерички Конгрес је образовао Територију Илиноис.
• 1813 — Побуњеничка војска под командом Хосеа де Сан Мартина је победила шпанску војску у бици код Сан Лоренца.
• 1830 — На мировној конференцији у Лондону, Грчкој призната независност од Отоманског царства, у чијем је саставу била од 1453.
• 1867 — Принц Муцухито у 14. години постао јапански цар Мејџи.
• 1870 — Ратификован је Петнаести амандман на устав САД којим је загарантовано гласачко право без обзира на расу.
• 1881 — Потписан уговор о изградњи пруге Београд-Ниш, прве железниче пруге у Србији.
• 1913 — Ратификован је Шеснаести амандман на устав САД којим је федералној влади дато право уведе и прикупља порез на приход.
• 1917 — САД су у Првом светском рату прекинуле дипломатске односе с Немачком, после саопштења Берлина да ће почети неограничен подморнички рат.
• 1919 — У Паризу одржана прва седница Лиге народа, девет дана после оснивања те светске организације.
• 1941 — Немачка је силом поново поставила Пјера Лавала на дужност у окупираној Вишијевској Француској.
• 1943 — Британски авиони у Другом светском рату бомбардовали немачки град Хамбург.
• 1945 — Амерички авиони у Другом светском рату избацили 3.000 тона експлозива на Берлин, а америчке трупе на Филипинима преузеле Манилу од Јапанаца.
• 1958 — Потписан споразум о економској унији Белгије, Холандије и Луксембурга.
• 1959 — Амерички музичари Бади Холи, Ричи Валенс и Џ. П. Ричардсон су погинули у паду авиона код Клир Лејка, Ајова.
• 1969 — Палестински национални конгрес изабрао Јасера Арафата за шефа Палестинске ослободилачке организације.
• 1973 — У Јужном Вијетнаму на основу мировног споразума потписаног у Паризу ступио на снагу прекид ватре.
• 1977 — Снаге лојалне потпуковнику Менгисту Хајле Маријаму убиле шефа привремене војне владе Етиопије, генерала Тефери Бентија, и његове најближе сараднике.
• 1981 — Гро Харлем Брунтланд после оставке Одвара Нордлија изабрана за прву жену-премијера Норвешке.
• 1989 — Парагвајски председник Алфредо Стреснер је збачен у војном пучу који је предводио Андрес Родригез.
• 1994 — Председник САД Бил Клинтон укинуо трговински ембарго Вијетнаму, заведен по завршетку Вијетнамског рата 1975.
• 1995 — НАТО одржао прву војну вежбу на територији некадашње Источне Немачке.
• 1996 —
  • У земљотресу на југозападу Кине погинуло више од 300 људи.
  • На основу Дејтонског мировног споразума, 57.000 припадника међународних снага за одржавање мира стигло у Босну и Херцеговину. Успостављено 10 бригадних и три дивизијска главна штаба.
• 1998 — Амерички војни авион „ЕА-6Б“ летећи прениско ударио у кабл успињаче у зимском туристичком центру Кавалезе на северу Италије. У гондоли која је пала са 200 m погинуло свих 20 људи.
• 2000 — Приликом напада албанских екстремиста на аутобус УНХЦР-а на Косову убијена двојица Срба, а у сукобима руских припадника Кфора с Албанцима рањено више особа. У наредним данима талас насиља, у којем је страдало девет особа, захватио северни део Косова.
• 2002 — У снажном земљотресу који је погодио турску провинцију Афјон 43 особе погинуле, повређено њих 300, а више од 600 кућа оштећено.
• 2003 — Амерички рок-продуцент Фил Спектор, ухапшен због убиства.
• 2006 —
  • На суду Босне и Херцеговине почело прво суђење за геноцид у босанскохерцеговачком правосуђу. Једанаест је оптужених за злочине који су се десили у Сребреници и Кравицама.
  • Египатски путнички брод „Ал Салам 98" је током ноћи потонуо у Црвеном мору. На броду се налазило преко 1400 особа. До сада је око 100 преживјелих спашено.
• 2008 — У другом кругу председничких избора у Србији, Борис Тадић, кандидат Демократске странке, победио Томислава Николића, кандидата Српске радикалне странке.
• 2015 — У Међународном суду правде у Хагу одбачене тужба Хрватске против Србије, као и противтужба Србије за геноцид.

Рођења

• 1807 — Џозеф Џонстон, амерички генерал и војсковођа. (прем. 1891)
• 1809 — Феликс Менделсон, немачки композитор и диригент. (прем. 1847)
• 1826 — Волтер Баџот, енглески писац, економиста и новинар. (прем. 1877)
• 1859 — Хуго Јункерс, немачки инжењер и пројектант авиона. (прем. 1935)
• 1874 — Гертруда Стајн, америчка књижевница. (прем. 1946)
• 1887 — Мијат Мијатовић, српски адвокат и певач. (прем. 1937)
• 1893 — Гастон Жулија, француски математичар. (прем. 1978)
• 1898 — Алвар Алто, фински архитекта. (прем. 1976)
• 1909 — Симон Вејл, француска филозофкиња, хришћански мистик и политичка активисткиња. (прем. 1943)
• 1933 — Полде Бибич, словеначки глумац. (прем. 2012)
• 1936 — Светислав Вуковић, српски радијски и ТВ водитељ, новинар и текстописац. (прем. 2019)
• 1939 — Мајкл Чимино, амерички редитељ, сценариста, продуцент и писац. (прем. 2016)
• 1943 — Блајт Данер, америчка глумица.
• 1950 — Памела Франклин, британска глумица.
• 1955 — Момир Рнић, српски рукометаш и рукометни тренер.
• 1958 — Милутин Достанић, српски математичар.
• 1960 — Јоахим Лев, немачки фудбалер и фудбалски тренер.
• 1964 — Михаел Румениге, немачки фудбалер.
• 1968 — Владе Дивац, српски кошаркаш.
• 1970 — Ворвик Дејвис, енглески глумац, сценариста, продуцент, редитељ, комичар и писац.
• 1975 — Маркус Шулц, немачко-амерички ди-џеј и музички продуцент.
• 1976 — Ајла Фишер, аустралијска глумица и списатељица.
• 1976 — Тијана Дапчевић, македонско-српска музичарка.
• 1977 — Деди Јанки, порторикански музичар, музички продуцент и глумац.
• 1978 — Жуан Капдевила, шпански фудбалер.
• 1978 — Метју Нилсен, аустралијски кошаркаш.
• 1984 — Сад ел Харти, фудбалер Саудијске Арабије.
• 1985 — Андреј Костицин, белоруски хокејаш на леду.
• 1985 — Џастин Долман, амерички кошаркаш.
• 1988 — Грегори ван дер Вил, холандски фудбалер.
• 1988 — Абиола Дауда, нигеријски фудбалер.
• 1989 — Габор Каса, српски бициклиста.
• 1989 — Слободан Рајковић, српски фудбалер.

Смрти

• 994 — Вилијам IV Аквитански, аквитански војвода. (рођ. 937)
• 1014 — Свен I Рашљобради, дански краљ. (рођ. 960)
• 1116 — Коломан, угарски и далматинско-хрватски краљ. (рођ. отприлике 1070)
• 1161 — Инге I Грбави, норвешки краљ. (рођ. 1131)
• 1399 — Џон од Гента, белгијско-енглески политичар. (рођ. 1340)
• 1451 — Мурат II, османски султан. (рођ. 1404)
• 1468 — Јохан Гутенберг, немачки проналазач. (рођ. 1398)
• 1862 — Жан Батист Био, француски физичар, астроном и математичар. (рођ. 1774)
• 1915 — Вељко Чубриловић, српски учитељ. (рођ. 1886)
• 1924 — Вудро Вилсон, амерички државник. (рођ. 1856)
• 1925 — Оливер Хевисајд, енглески електротехничар, математичар и физичар. (рођ. 1850)
• 1935 — Хуго Јункерс, немачки инжењер и пројектант авиона. (рођ. 1859)
• 1955 — Василиј Блохин, совјетски генерал-мајор. (рођ. 1895)
• 1959 — Бади Холи, амерички музичар. (рођ. 1936)
• 1959 — Ричи Валенс, амерички музичар. (рођ. 1941)
• 1959 — Џ. П. Ричардсон, амерички музичар. (рођ. 1930)
• 1975 — Ум Култум, египатска певачица, глумица и текстописац. (рођ. 1898)
• 1989 — Нина Кирсанова, балерина, кореограф и педагог. (рођ. 1899)
• 1989 — Џон Касаветес, амерички филмски режисер и глумац. (рођ. 1929)
• 1994 — Фредерик Коплстон, енглески историчар филозофије, језуит и филозоф. (рођ. 1907)
• 1997 — Бохумил Храбал, чешки књижевник. (рођ. 1914)
• 2005 — Ернст Мајр, немачко-амерички биолог. (рођ. 1904)
• 2010 — Јован Буљ, саобраћајни милиционер. (рођ. 1939)
• 2011 — Марија Шнајдер, француска глумица. (рођ. 1952)
• 2011 — др. Јелена Милоградов-Турин, астроном, професор Природно-математичког факултета у Београду, председник Астрономског друштва Србије. (рођ. 1935)
• 2016 — Јожеф Каса, српски политичар, економиста и банкар мађарског порекла. (рођ. 1945)
• 2016 — Џо Аласки, амерички глумац који је позајмио глас Душку Дугоушку и Патку Дачи. (рођ. 1952)
• 2019 — Мати Никенен, фински ски скакач. (рођ. 1963)
• 2019 — Новак Бошковић, српски рукометаш. (рођ. 1989)
• 2019 — Децл, руски музичар. (рођ. 1983)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Преподобног Максима Исповедника
  • Блаженог Максима Грка
  • Светог мученика Неофита
  • Свету мученицу Агнију

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума