4. јануар
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
4. јануар је четврти дан у години у Грегоријанском календару. 361 дан (362 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 46. п. н. е. — Војска одана Јулију Цезару је поражена у бици код Руспине од оптиматске војске под командом Тита Лабијена.
- 871 — Викиншка војска је у бици код Рединга нанела тежак пораз војсци весекшког краља Етелреда од Весекса.
- 1494 — Штампарија у Цетињу штампала прву књигу на српском језику, „Октоих првогласник“ Ђурђа Црнојевића и штампара Макарија, једну од највише коришћених богослужних књига у Српској православној цркви.
- 1717 — Енглеска, Француска и Холандија формирале Тројну алијансу да би се супротставиле амбицијама Шпаније у јужној Европи.
- 1797 — Француски генерал Наполеон I Бонапарта победио Аустријанце код Риволија у Италији.
- 1842 — У дворани Театра на Ђумруку војни капелмајстор Јосиф Шлезингер, капелник кнеза Милоша Обреновића, приредио први јавни концерт у Београду.
- 1885 — Др Вилијем Грант извршио прву успешну операцију слепог црева.
- 1896 — Јута је примљена у Унију као 45. америчка савезна држава.
- 1932 — Влада Индије прогласила илегалним Индијски национални конгрес и ухапсила вођу Махатму Гандија, што је изазвало талас штрајкова у земљи.
- 1936 — часопис Билборд објавио прву топ листу поп музике.
- 1944 — Савезничке снаге у Другом светском рату почеле напад на немачке положаје на Монте Касину, дуж највишег дела Апенинског полуострва. У жестоким борбама разорен градић Касино и најстарији бенедиктински манастир, који је 529. подигао оснивач тог реда Свети Бенедикт од Нурсије.
- 1948 — Уједињено Краљевство признала Бурму као независну републику с првим премијером Такином Нуом.
- 1951 — Севернокорејске и кинеске трупе су у Корејском рату заузеле Сеул.
- 1958 — Совјетски „Спутњик-1“, први вештачки сателит лансиран у октобру 1957, распао се и пао на Земљу.
- 1967 — Дорси су објавили свој први албум The Doors.
- 1973 — Покраден Музеј уметности у Монтреалу. Однете слике вредне два милиона долара, међу којима и једна Рембрантова, вредна милион долара.
- 1993 — Срби из Републике Српске и муслимани из Босне су одбили, на конференцији у Женеви, Венс-Овенов мировни план за Босну и Херцеговину. Преговори су суспендовани, рат у Босни и Херцеговини је настављен још жешће.
- 1994 — Граду Фоча у Босни и Херцеговини после 500 година, по одлуци Скупштине Републике Српске, промењен назив у Србиње.
- 1995 — Домаћа и светска јавност оштро протестовале због тога што је држава преузела лист „Борба“ и притиска власти на остале независне медије. Тај независни београдски дневник био је приватизован почетком 90-их у време реформске владе Анте Марковића.
- 1998 — Шеф израелске дипломатије Давид Леви поднео оставку, рекавши да више не жели да се једини брине о питањима мира и социјалним проблемима у земљи.
- 2002 — Неколико људи изгубило живот у снежним олујама које су захватиле Грчку, Бугарску и Турску. Грчке и бугарске власти у најугроженијим регионима увеле ванредно стање.
- 2003 — исламска милитантна група из заседе напала војни конвој у североисточном Алжиру и убила 43, ранила 19 војника, у најкрвавијем нападу на алжирске трупе у последњих пет година.
Рођења
- 1785 — Јакоб Грим, немачки писац, филолог и библиотекар. (прем. 1863)[1]
- 1809 — Луј Брај, француски учитељ, творац писма за слепе и слабовиде особе. (прем. 1852)[2]
- 1881 — Николај Велимировић, српски епископ, теолог и говорник. (прем. 1956)
- 1890 — Моша Пијаде, српски сликар, новинар, ликовни критичар, политичар и академик. (прем. 1957)
- 1892 — Милан Богдановић, српски писац и књижевни критичар. (прем. 1964)
- 1932 — Фабијан Шоваговић хрватски глумац. (прем. 2001)
- 1935 — Флојд Патерсон, амерички боксер, светски и олимпијски шампион у средњој категорији. (прем. 2006)[3]
- 1940 — Хелмут Јан, немачко-амерички архитекта.
- 1942 — Џон Маклохлин, енглески џез музичар (гитариста).[4]
- 1951 — Милорад Косановић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1957 — Весна Змијанац, српска певачица.
- 1960 — Бранимир Брстина, српски глумац.
- 1960 — Мајкл Стајп, амерички музичар, најпознатији као фронтмен и певач групе R.E.M..[5]
- 1962 — Аљоша Буха, босанскохерцеговачки музичар, најпознатији као басиста групе Црвена јабука. (прем. 1986)
- 1963 — Тил Линдеман, немачки музичар, глумац и песник, најпознатији као певач групе Rammstein.
- 1964 — Будимир Вујачић, црногорски фудбалер.
- 1965 — Џулија Ормонд, енглеска глумица.[6]
- 1965 — Ги Форже, француски тенисер.[7]
- 1971 — Жељко Димитријевић, српски атлетичар и параолимпијац.
- 1978 — Фредерик Хаус, амерички кошаркаш.
- 1978 — Доминик Хрбати, словачки тенисер.[8]
- 1980 — Боби Иден, холандска порнографска глумица и модел.
- 1980 — Александра Хименез, шпанска глумица.
- 1982 — Холи Стивенс, америчка порнографска глумица и модел. (прем. 2012)
- 1984 — Жарко Ракочевић, црногорски кошаркаш.
- 1986 — Џејмс Милнер, енглески фудбалер.[9]
- 1986 — Сје Су-веј, тенисерка из Кинеског Тајпеја.
- 1987 — Абубакар Умару, камерунски фудбалер.
- 1989 — Лабринт, енглески музичар и музички продуцент.
- 1989 — Марко Новаковић, српски кајакаш.
- 1990 — Тони Крос, немачки фудбалер.[10]
- 1993 — Џејмс Макаду, амерички кошаркаш.
- 1994 — Михајло Андрић, српски кошаркаш.
- 1994 — Никола Антић, српски фудбалер.
- 1997 — Анте Жижић, хрватски кошаркаш.[11]
Смрти
- 1942 — Јордан Николов Орце, македонски и југословенски комунист, учесник НОР-а и народни херој. (рођ. 1916)
- 1960 — Албер Ками, француски књижевник (рођ. 1913)[12]
- 1961 — Ервин Шредингер, аустријски физичар. (рођ. 1887).[13]
- 1965 — Томас Стернс Елиот, енглески писац (рођ. 1888)[14]
- 1967 —
- Доналд Кембел, енглески возач брзих аутомобила (рођ. 1921)[15]
- Борис Крајгер, словеначки и југословенски политичар и народни херој (рођ. 1914)
- 1986 — Радован Зоговић, књижевник, књижевни критичар и преводилац (рођ. 1907).
- 2000 — Слободан Стојановић, књижевник, драматург и сценариста. (рођ. 1937).
- 2009 — Иван Губијан, атлетичар-бацач кладива, први југословенски освајач олимпијске медаље. (рођ. 1923).
- 2016 —
- Душко Кораћ, српски спортски коментатор на РТС-у. (рођ. 1955).
- Ото Лого, српски вајар. (рођ. 1931).
Празници и дани сећања
Српска православна црква слави[16]
- Свету великомученицу Анастасију Узорешителницу и друге с њом
- Свету мученицу Теодотију с три детета
- Светог мученика Хрисогона
- Светог мученика Зоила
Види још
Референце
- ^ The English Cyclopædia: A New Dictionary of Universal Knowledge. Bradbury and Evans. 1856. стр. 209.
- ^ Bhushan Punani; Nandini Rawal (1. 1. 1993). Visual Handicap: Hand Book. Ashish Publishing House. стр. 127. ISBN 978-81-7024-596-4.
- ^ Mike Lewis (12. 5. 2006). „Floyd Patterson”. The Guardian. Архивирано из оригинала на датум 3. 8. 2018. Приступљено 13. 6. 2019.
- ^ Pete Prown; Harvey P. Newquist (1997). Legends of Rock Guitar: The Essential Reference of Rock's Greatest Guitarists. Hal Leonard Corporation. стр. 123. ISBN 978-0-7935-4042-6.
- ^ Chase's ... Calendar of Events. Contemporary Books. 2003. ISBN 978-0-07-139098-9.
- ^ Chase's Calendar of Events 2005. McGraw Hill Professional. 30. 9. 2004. стр. 74. ISBN 978-0-07-146002-6.
- ^ „Guy Forget”. ATP. Архивирано из оригинала на датум 2. 7. 2019. Приступљено 2. 7. 2019.
- ^ „Dominik Hrbaty”. ATP. Приступљено 9. 7. 2019.
- ^ „James Milner”. Liverpool FC. Архивирано из оригинала на датум 7. 7. 2019. Приступљено 17. 7. 2019.
- ^ „Toni Kroos”. Real Madrid FC. Архивирано из оригинала на датум 12. 7. 2019. Приступљено 17. 7. 2019.
- ^ „NBA”. Архивирано из оригинала на датум 5. 6. 2019. Приступљено 5. 6. 2019.
- ^ D. Drake (11. 11. 2001). Intellectuals and Politics in Post-War France. Springer. стр. 120. ISBN 978-0-230-50963-4.
- ^ Acta Physica Polonica: B. Państwowe Wydawn. Naukowe. 1988. стр. 684.
- ^ „Thomas Stearns Eliot”. Westminster Abbey. Архивирано из оригинала на датум 5. 6. 2019. Приступљено 5. 6. 2019.
- ^ „Speed king dies in crash”. Spokesman-Review. Spokane, Washington. Associated Press. 5. 1. 1967. стр. 13. Архивирано из оригинала на датум 1. 5. 2016. Приступљено 5. 6. 2019.
- ^ „Житија светих“, 22. децембар, Јустин Поповић Архивирано на сајту Wayback Machine (28. новембар 2011) (језик: српски)
Референце
The article is a derivative under the
Creative Commons Attribution-ShareAlike License.
A link to the original article can be found here and attribution parties
here.
By using this site, you agree to the Terms of Use.
Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.