7. јануар
7. јануар је седми дан у години у Грегоријанском календару. 358 дана (359 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 1598 — На руски престо је ступио Борис Годунов, после смрти Фјодора I, последњег цара из династије Рјурикович.
- 1610 — Италијански астроном и математичар Галилео Галилеј открио је Јупитерове месеце Ио, Европу, Ганимед и Калисто, данас познате као „галилејски месеци“.
- 1764 — SICULICIDIUM, покољ Секеља у Мадефалви
- 1785 — Џон Џефрис и Жан Пјер Бланшар први су прелетели канал Ламанш балоном напуњеним загрејаним ваздухом.
- 1789 — На првим председничким изборима у САД победио је вођа из Рата за независност Џорџ Вашингтон. Поново је изабран 1792., а 1796. је одбио да се кандидује.
- 1807 — Велика Британија је прогласила блокаду Француске и земаља савезница француског цара Наполеона I Бонапарте.
- 1872 — Изашао је први српски позоришни лист Позориште, који је покренуло Српско народно позориште у Новом Саду. Лист је излазио до 1908.
- 1920 — Трупе белоармејаца руског адмирала Александра Колчака предале се код Краснојарска.
- 1927 — Успостављена је редовна трансатлантска телефонска веза између Лондона и Њујорка.
- 1946 — Западне силе су признале Аустрију у границама из 1937.
- 1953 — Председник САД Хари Труман је објавио да је у САД израђена хидрогенска бомба.
- 1979 — Камбоџански побуњеници су, уз помоћ вијетнамских снага након двонедељне опсаде, заузели Пном Пен и срушили владу Црвених Кмера Пола Пота. Сматра се да је за време режима Црвених Кмера од априла 1975. у Камбоџи убијено или умрло од глади и исцрпљености између милион и два милиона људи.
- 1990 — Криви торањ у Пизи је први пут после 800 година свог постојања затворен за туристе ради рестаурације.
- 1992 — Авион Југословенске народне армије оборио је код Новог Марофа у Хрватској хеликоптер с посматрачима Европске заједнице. Погинуло је свих пет људи у хеликоптеру. Хеликоптер није имао дозволу за прелет.
- 1993 — Муслиманске снаге под командом Насера Орића, су у српском селу Кравица убили преко 40 људи. Све куће су попаљене.
- 1997 — У Алжиру је, у експлозији бомбе коју су у аутобус подметнули исламски екстремисти, погинуло најмање 13 и рањено око сто људи.
- 1998 — Ослободилачка војска Косова, која се прогласила одговорном за серију напада на полицијске станице на Косову и Метохији, преузела је одговорност и за терористичке акције у Македонији, иако је македонско Министарство унутрашњих послова демантовало повезаност ОВК с бомбашким нападима у Македонији.
- 1999 — Сенат САД почео је суђење у поступку смене (импичмент) председнику САД Билу Клинтону, прво после више од 130 година против актуелног шефа државе. Клинтон је био оптужен за кривоклетство и опструкцију правде у афери са бившом приправницом у Белој кући Моником Луински.
- 2002 — француски модни креатор Ив Сен Лоран повукао се из света високе моде. Модну кућу основао је 1962., а прославио се 1966. колекцијом првих смокинга за жене који су постали модни хит.
- 2002 — Приликом ложења божићног бадњака у градском парку у Беранама, у Црној Гори јаке полицијске снаге спречиле су сукоб између присталица Српске православне цркве и непризнате Црногорске православне цркве и ухапсиле више лица.
Рођења
- 1916 — Паул Керес, естонски шахиста. (прем. 1975)
- 1929 — Мирослав Печујлић, југословенски друштвено-политички радник, писац и професор. (прем. 2006)
- 1934 — Новак Килибарда, црногорски политичар, књижевник, историчар књижевности и универзитетски професор.
- 1938 — Амфилохије Радовић, митрополит СПЦ. (прем. 2020)
- 1940 — Владица Ковачевић, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2016)
- 1946 — Милорад Каралић, српски рукометаш.
- 1956 — Дејвид Карусо, амерички глумац и продуцент.[1]
- 1956 — Никола Никић, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер.
- 1956 — Миладин Шобић, црногорски музичар.
- 1964 — Николас Кејџ, амерички глумац, редитељ и продуцент.[2]
- 1966 — Ергин Атаман, турски кошаркашки тренер.
- 1970 — Мирослав Стевић, српски фудбалер.
- 1971 — Џереми Ренер, амерички глумац и музичар.[3]
- 1975 — Јован Гојковић, српски фудбалер. (прем. 2001)
- 1979 — Марко Морденте, италијански кошаркаш.
- 1979 — Моника Фостер, америчка порнографска глумица.
- 1985 — Луис Хамилтон, британски аутомобилиста, возач Формуле 1.[4]
- 1986 — Вања Мијатовић, српска певачица.
- 1987 — Стефан Бабовић, српски фудбалер.[5]
- 1988 — Хардвел, холандски ди-џеј и музички продуцент.
- 1990 — Грегор Шлиренцауер, аустријски ски-скакач.[6]
- 1991 — Еден Азар, белгијски фудбалер.[7]
- 1991 — Ален Стевановић, српски фудбалер.
- 1992 — Џејмс Бел, амерички кошаркаш.
- 1992 — Божо Ђумић, српски кошаркаш.
- 1992 — Едгарас Улановас, литвански кошаркаш.
- 1993 — Филип Хорански, словачки тенисер
Смрти
- 1536 — Катарина од Арагона, прва од шест жена енглеског краља Хенрија VIII (рођ. 1485)[8]
- 1932 — Андре Мажино, француски политичар (рођ. 1877)[9]
- 1941 — Роберт Бејден-Поуел, британски официр, оснивач извиђачког покрета у свету. (рођ. 1857)
- 1943 — Никола Тесла, српски научник и проналазач на пољу електротехнике и радио-технике (рођ. 1856)[10]
- 1984 — Исмет Мујезиновић, југословенски и босанскохерцеговачки сликар. (рођ. 1907)
- 1984 — Алфред Кастлер, француски физичар. (рођ. 1902)[11]
- 1988 — Венко Марковски, македонски писац. (рођ. 1915)
- 1988 — Милан Срдоч, филмски и ТВ глумац. (рођ. 1920)
- 1989 — Хирохито, јапански цар (рођ. 1901)[12]
- 1998 — Владимир Прелог, босанско, хрватско, швајцарски хемичар Нобелова награда за хемију 1975. (рођ. 1906)
- 2005 — Здравко Велимировић, југословенски филмски, телевизијски, радио и позоришни редитељ, сценариста и професор филмске режије (рођ. 1930)
- 2007 — Невенка Урбанова, српска глумица (рођ. 1909)
- 2017 — Марио Суареш, бивши португалски председник и премијер (рођ. 1924)[13]
Празници и дани сећања
(1. године) по Грегоријанском календару (25. децембар по Јулијанском календару), по хришћанском предању, рођен је Исус Христос. Овај празник је у ранијој, индоевропској традицији слављен као „дан рађања новог бога/сунца“, а у вези је са зимском краткодневицом. Због разлике у календарима, 7. јануара га славе верници Српске православне цркве и још неких православних цркава (руска и јерусалимска патријаршија, Света гора), док већина осталих хришћана Божић слави 25. децембра.
Види још
Референце
- ^ Editors of People Magazine (3. 9. 2003). People: 100 Greatest TV Stars of Our Time. Liberty Street. стр. 104. ISBN 978-1-931933-87-2.
- ^ Ian Markham-Smith; Liz Hodgson (2001). Nicolas Cage: The Unauthorized Biography. Blake. стр. 6. ISBN 978-1-85782-396-7.
- ^ Film Review. Orpheus Pub. 2007. стр. 91.
- ^ Kelso, Paul (20. 4. 2007). „Profile: Lewis Hamilton”. The Guardian. London. Приступљено 26. 6. 2008.
- ^ „Stefan Babović”. UEFA. Приступљено 4. 5. 2020.
- ^ „Gregor Schlierenzauer”. FIS. Приступљено 6. 4. 2020.
- ^ „Hazard - Real Madrid CF”. Real Madrid. Приступљено 6. 4. 2020.
- ^ Anthony K. Martienssen (март 1974). Queen Katherine Parr
. McGraw-Hill. стр. 67.
- ^ Rod Kedward (29. 6. 2006). La Vie en Bleu: France and the French Since 1900. Penguin Adult. стр. 377. ISBN 978-0-14-013095-9.
- ^ Jerry E. Smith (1998). HAARP: The Ultimate Weapon of the Conspiracy. Adventures Unlimited Press. стр. 49. ISBN 978-0-932813-53-4.
- ^ M. Melarango (1. 7. 1991). Quantification in Science: The VNR Dictionary of Engineering Units and Measures. CRC Press. стр. 51. ISBN 978-0-442-00641-9.
- ^ Stephen S. Large (1998). Shōwa Japan: 1926-1941. Taylor & Francis. стр. 2. ISBN 978-0-415-14320-2.
- ^ „Funeral de Mário Soares é o guião para futuras exéquias de Estado” (на језику: португалски). Diário de Notícias. 7. 1. 2018. Приступљено 14. 9. 2018.