8. децембар

8. децембар (8.12.) је 342. дан године по грегоријанском календару (343. у преступној години). До краја године има још 23 дана.

Догађаји

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

• 1524 — Франциско Ернандез де Кордоба је основао град Гранаду, најстарији хиспански град на копну западне хемисфере.
• 1854 — Папа Пије IX прогласио догму о безгрешном зачећу Богородице.
• 1863 — Британски боксер Том Кинг постао Први светски шампион у тешкој категорији победом над Американцем Џоном Хинаном.
• 1914 — Британска флота је поразила немачку флоту у бици код Фокландских острва.
• 1922 — Парламент Северне Ирске изгласао одвајање од Ирске Слободне Државе и останак унутар Уједињеног Краљевства.
• 1925 — Објављена књига Адолфа Хитлера „Мајн кампф“, у којој је изложена концепција „Новог поретка“ и расне супремације Немаца.
• 1941 — САД и Уједињено Краљевство објавиле рат Јапану, дан после јапанског напада на америчку базу у Перл Харбору на Хавајима. Немачка и Италија, у складу са обавезама из Тројног пакта, објавиле рат САД.
• ::: Јапан је истовремено извршио инвазију на Малају, Тајланд, Хонгконг, Филипине и Холандску источну Индију.
• ::: Почетак интернирања београдских Јевреја у новоосновани логор Сајмиште.
• 1949 — Генерална скупштина Уједињених нација од светских сила тражила да признају независност Кине после бекства Чанг Кај Шека на Тајван.
• 1966 — Споразум о забрани нуклеарног оружја у свемиру потписало 28 земаља, укључујући СССР и САД.
• 1966 — Приликом хаварије грчког трајекта „Ираклион“, који је потонуо током невремена код острва Милос, погинула 234 путника и чланова посаде.
• 1974 — Грађани Грчке на референдуму великом већином гласали за републику, против рестаурације монархије.
• 1980 — Ментално поремећени обожавалац Марк Дејвид Чапман је убио бившег члан Битлса Џона Ленона испред његовог стана у Њујорку.
• 1991 — Лидери Русије, Белорусије и Украјине Борис Јељцин, Леонид Кравчук и Станислав Шушкевич у Минску потписали споразум о формирању Заједнице Независних Држава. Тиме престао да постоји СССР.
• 1991 — ФК Црвена звезда је савладала Коло Коло са 3:0 у финалу Интерконтиненталног купа.
• 1995 — У Лондону почела дводневна конференција на којој је, уместо женевске мировне конференције за СФРЈ, основан Савет за спровођење мира. У раду конференције учествовали министри иностраних послова 40 земаља и представници бројних међународних организација. Шведски дипломата Карл Билт именован за представника међународне заједнице у Босни.
• 2000 — У Отави одржан Први светски самит посвећен култури и уметности, на којем је основана Међународна федерација агенција за подршку уметности.
• 2002 — Поновљени председнички избори у Србији нису успели због недовољног одзива бирача, 45,17 %. Највише гласова освојио лидер Демократске странке Србије и председник Југославије Војислав Коштуница, 57,66 %.

Рођења

• 1542 — Мери Стјуарт, шкотска краљица. (прем. 1587)
• 1708 — Франц I, цар Светог римског царства. (прем. 1765)
• 1821 — Јосиф Руњанин, хрватско-српски композитор. (прем. 1878)
• 1822 — Јаков Игњатовић, српски писац. (прем. 1889)
• 1832 — Бјернстјерне Бјернсон, норвешки писац. (прем. 1910)
• 1864 — Камиј Клодел, француска вајарка. (прем. 1943)
• 1865 — Јан Сибелијус, фински композитор. (прем. 1957)
• 1886 — Дијего Ривера, мексички сликар. (прем. 1957)
• 1926 — Стево Жигон, српски глумац и редитељ. (прем. 2005)
• 1930 — Максимилијан Шел, аустријско-швајцарски глумац, редитељ, сценариста и продуцент. (прем. 2014)
• 1932 — Шарли Гол, луксембуршки бициклиста. (прем. 2005)
• 1936 — Дејвид Карадин, амерички глумац. (прем. 2009)
• 1939 — Фахрудин Јусуфи, југословенски и српски фудбалер. (прем. 2019)
• 1939 — Звездан Чебинац, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2012)
• 1939 — Срђан Чебинац, српски фудбалер.
• 1941 — Џеф Херст, енглески фудбалер и фудбалски тренер.
• 1943 — Џим Морисон, амерички музичар и песник, најпознатији као вођа и певач групе The Doors. (прем. 1971)
• 1949 — Ненси Мајерс, америчка редитељка, сценаристкиња и продуценткиња.
• 1953 — Ким Бејсингер, америчка глумица, певачица и модел.
• 1955 — Миленко Заблаћански, српски глумац, редитељ и сценариста. (прем. 2008)
• 1964 — Тери Хачер, америчка глумица.
• 1975 — Ана Станић, српска музичарка.
• 1976 — Доминик Монахан, енглески глумац.
• 1977 — Матјас Схунартс, белгијски глумац, филмски продуцент и графити уметник.
• 1978 — Ијан Самерхолдер, амерички глумац.
• 1978 — Илда Шаулић, српска певачица.
• 1979 — Кристијан Вилхелмсон, шведски фудбалер.
• 1980 — Мухамед ел Шалуб, фудбалер Саудијске Арабије.
• 1980 — Рашко Катић, српски кошаркаш.
• 1982 — Ники Минаж, америчка хип хоп музичарка, глумица и модел.
• 1984 — Дастин Браун, јамајканско-немачки тенисер.
• 1985 — Двајт Хауард, амерички кошаркаш.
• 1986 — Кејт Вогел, америчка музичарка и глумица.
• 1994 — Рахим Стерлинг, енглески фудбалер.

Смрти

• 899 — Арнулф Карантанијски, краљ Немачке и цар Светог римског царства. (рођ. 850)
• 1638 — Иван Гундулић, дубровачки барокни песник.
• 1864 — Џорџ Бул, математичар и филозоф.
• 1889 — Макс Ланге, немачки шахиста
• 1978 — Голда Меир, израелска државница, прва жена премијер Израела.
• 1980 — Џон Ленон, енглески музичар, оснивач групе Битлси.
• 2000 — Милић од Мачве, српски сликар. (рођ. 1934)
• 2001 — Елизабет Снајдер Холбертон, један од пионира рачунарског програмирања.
• 2001 — Мирза Делибашић, југословенски и босанскохерцеговачки кошаркаш. (рођ. 1954)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква данас прославља
  • Свети свештеномученик Климент (Оданије Ваведења)

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума