9. фебруар

9. фебруар је четрдесети дан у години у Грегоријанском календару. 325 дана (326 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29

• 474 — Источноримски (византијски) цар Лав I крунисао је свог зета Зенона за савладара свог наследника малолетног Лава II.
• 1540 — У Рудај Филдсу код Честера у Енглеској одржана прва трка коња.
• 1667 — Склапањем Андрусовског примирја завршен је тринаестогодишњи рат Русије и Пољско-литванске заједнице.
• 1788 — Аустријски цар Јосиф II објавио рат Турској. У рату, који је завршен 1791. по Аустрију неповољним Свиштовским миром, на аустријској страни учествовали и српски добровољци под вођством Коче Анђелковића.
• 1801 — Потписан је Линевилски мир између Француске и Светог римског царства, чиме је Аустрија иступила из Друге коалиције.
• 1825 — Пошто ниједан председнички кандидат није освојио већину електорских гласова на изборима 1824., Представнички дом је изабрао Џона Квинсија Адамса за председника САД.
• 1861 — Џеферсон Дејвис је изабран за привременог председника Конфедеративних Америчких Држава од Конфедеративне конвенције у Монтгомерију.
• 1895 — Вилијам Морган је креирао и осмислио спорт Одбојку у месту Холјок у Масачусетсу.
• 1900 — Основан је Дејвис куп, најпознатије екипно такмичење мушких тениских репрезентација.
• 1909 — Француска и Немачка постигле споразум о Мароку, којим је Берлин признао посебне интересе Париза у тој земљи, у замену за економске концесије.
• 1934 — Југославија, Грчка, Турска и Румунија у Атини потписале Балкански пакт, одбрамбени савез од бугарских и италијанских аспирација.
• 1942 — У њујоршкој луци избио пожар на француском путничком броду „Нормандија“, тада највећем и најелегантнијем на свету, после чега је брод потонуо.
• 1943 —
  • Тешке борбе за пацифичко острво Гвадалканал окончане у Другом светском рату победом америчких снага над јапанском армијом.
  • Почео противнапад партизана у Другом светском рату против здружених немачких, италијанских и хрватских снага на Неретви, Битка за рањенике. Почетком марта осам партизанских бригада одбацило главнину немачких трупа и свих 3.500 рањеника пребачено на леву обалу Неретве.
• 1950 — Сенатор Џозеф Макарти је одржао говор у ком је оптужио Стејт департмент да је пун комуниста, покренувши период политичких прогона познат као макартизам.
• 1951 — Корејски рат: Гјеонсанг масакр.
• 1962 — Јамајка постала независна држава у оквиру британског Комонвелта.
• 1964 — Битлси су се први пут појавили у Шоуу Еда Саливена, наступајући пред рекордних 73 милиона гледалаца.
• 1965 — Прве америчке борбене трупе су послате у Јужни Вијетнам.
• 1968 — Холандска принцеза Беатрикс отворила подземну жељезницу у Ротердаму.
• 1969 — Први пробни лет „боинга 747, џамбо-џета”.
• 1971 — Аполо програм: Аполо 14 се враћа на Земљу након трећег спуштање људи на Месец.
• 1975 — Сојуз 17 совјетски свемирски брод се враћа на Земљу.
• 1981 — Генерал Војћех Јарузелски постао премијер Пољске.
• 1986 — Халејева комета се појавила у унутрашњости Сунчевог система.
• 1991 — На референдуму у Литванији, из којег су били искључени грађани руске националности, више од 90% бирача гласало за отцепљење од СССР.
• 1996 — У снажној експлозији у Лондону, коју су подметнули припадници Ирске републиканске армије, погинуле две особе, а око 100 их повређено. Тим нападом прекинуто 17-месечно примирје.
• 1999 — Кина прекинула дипломатске односе с Македонијом због одлуке Владе у Скопљу да успостави дипломатске односе с Тајваном.
• 2009 — Далај Лама одлуком градског већа постао почасни грађанин Рима.

Рођења

• 1060 — Папа Хонорије II. († 1130)
• 1737 — Томас Пејн, амерички писац и револуционар. († 1809)
• 1773 — Вилијам Хенри Харисон, амерички војсковођа и политичар, 9. председник САД. († 1841)
• 1781 — Јохан Баптист фон Шпикс, немачки природњак. († 1826)
• 1783 — Василиј Жуковски, руски песник. († 1852)
• 1849 — Павле Јовановић, новинар, покретач „Србобрана”, првог српског политичког листа у Хрватској. († 1897)
• 1865 — Ерих Дагоберт фон Дригалски, немачки географ, геофизичар и истраживач. († 1949)
• 1867 — Нацуме Сосеки, јапански писац. († 1916)
• 1874 — Ејми Лоуел, америчка песникиња. († 1925)
• 1885 — Албан Берг, аустријски композитор. († 1935)
• 1891 — Роналд Колман, енглески глумац. († 1958)
• 1895 — Макс Валиер, немачки дизајнер ракетне технологије, заговарао идеју интерпланетарних летова. († 1930)
• 1903 — Коста Сивчев, српски пилот и конструктор авиона, , ваздухопловнотехнички пуковник ЈНА. († 1982)
• 1909 — Хедер Ејнџел, енглеска глумица. († 1986)
• 1909 — Кармен Миранда, португалско-бразилска певачица, плесачица и глумица. († 1955)
• 1928 — Ринус Михелс, холандски фудбалски тренер. († 2005)
• 1931 — Јозеф Масопуст, чешки фудбалер и фудбалски тренер. († 2015)
• 1932 — Герхард Рихтер, немачки сликар и визуелни уметник.
• 1940 — Џон Максвел Куци, јужноафрички књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (2003).
• 1943 — Џо Пеши, амерички глумац и музичар.
• 1944 — Алис Вокер, америчка списатељица и феминисткиња.
• 1945 — Мија Фароу, америчка глумица и модел.
• 1947 — Карла дел Понте, главна тужитељица Хашког трибунала.
• 1961 — Горан Грбовић, српски кошаркаш.
• 1963 — Лоло Ферари, француска мејнстрим глумица, порнографска глумица, плесачица и певачица. († 2000)
• 1965 — Велимир Перасовић, хрватски кошаркаш и кошаркашки тренер.
• 1969 — Павел Тонков, руски бициклиста.
• 1971 — Растко Стефановић, српско-словеначки рукометаш и рукометни тренер.
• 1972 — Дарен Фергусон, шкотски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1974 — Амбер Валета, америчка глумица и модел.
• 1975 — Ратко Ђурковић, црногорски рукометаш и рукометни тренер.
• 1978 — Никола Лазетић, српски фудбалер.
• 1979 — Ана Ђокић, српска-црногорска рукометашица.
• 1979 — Ирина Слуцка, руска клизачица.
• 1980 — Ангелос Харистеас, грчки фудбалер.
• 1980 — Маргарита Левијева, руско-америчка глумица.
• 1981 — Том Хидлстон, енглески глумац, продуцент и музичар.
• 1984 — Џамир Нелсон, амерички кошаркаш.
• 1987 — Магдалена Нојнер, немачка биатлонка.
• 1987 — Мајкл Б. Џордан, амерички глумац и продуцент.
• 1987 — Роуз Лезли, шкотска глумица.
• 1988 — Лоте Фрис, данска пливачица.
• 1989 — Пабло Агилар, шпански кошаркаш.
• 1994 — Милан Павков, српски фудбалер.

Смрти

• 967 — Сејф ал-Давла, владар северне Сирије. (* 916)
• 1199 — Минамото но Јоритомо, први шогун Камакура шогуната. (* 1147)
• 1588 — Алваро де Базан, шпански адмирал. (* 1526)
• 1640 — Мурат IV, отомански султан (*1612)
• 1670 — Фредерик III Дански, краљ Данске и Норвешке. (* 1609)
• 1675 — Герард Дау, холандски сликар. (* 1613)
• 1881 — Фјодор Достојевски, руски књижевник (* 1821)
• 1935 — Ксавер Шандор Ђалски, хрватски књижевник. (* 1854)
• 1957 — Миклош Хорти, мађарски диктатор. (* 1868)
• 1977 — Сергеј Иљушин, руски конструктор авиона (* 1894)
• 1979 — Денис Габор, мађарско-британски физичар (* 1900)
• 1984 — Јуриј Андропов, шеф совјетске државе и владајуће Комунистичке партије. (* 1914)
• 1989 — Осаму Тезука, јапански уметник, аниматор, продуцент и доктор медицинских наука. (* 1928)
• 1995 — Џејмс Вилијам Фулбрајт, амерички политичар и хуманиста. (* 1905)
• 1995 — Олга Сковран, кореограф, педагог, оснивач и директор ансамбла „Коло”. (* 1908)
• 1996 — Адолф Галанд, ловачки ас и командант немачке ловачке авијације у Другом светском рату (* 1912)
• 2001 — Херберт Сајмон, амерички научник. (* 1916)
• 2002 — Маргарета, британска принцеза. (* 1930)
• 2005 — Милован Илић-Минимакс, познати телевизијски и радијски новинар. (* 1938)
• 2015 — Боба Стефановић, певач и композитор домаће забавне музике. (* 1946)
• 2016 — Здравко Толимир, српски генерал. (* 1948)
• 2018 — Небојша Глоговац, српски глумац. (* 1969)
• 2018 — Јохан Јохансон, исландски композитор. (* 1969)
• 2019 — Ђорђе Ђукић, српски физичар. (* 1943)

Празници и дани сећања

• Међународни празници
  • Међународни дан стоматолога
• Српска православна црква слави:
  • Светог Јована Златоустог
  • Преподобног Тита Печерског
• Празници неких земаља
  • Дан града Аричи
  • Празник Маронита - Либан

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума