Guske

Иди на навигацију Иди на претрагу
Divlja guska (Anser anser).

Guska (množina guske) je zajednički naziv nekoliko vrsta plovuša iz familije Anatidae. Ovu grupu čine rodovi Anser (siva guska), Branta (crna guska) i Chen (koji uključuje bele guske); zadnji od koji se često uključuje u rod Anser. Neke ptice, uglavnom povezane sa pegankama (utvama), u svojim imenima imaju reč „guska”. Dalji srodnici iz porodice Anatidae su labudovi, većina kojih je veća od pravih gusaka, i pataka, koje su manje.

Izraz „guska” pravilnije se koristi za ženku ptice, dok se „gusan” izričito odnosi na mužjaka. Mlade ptice pre nego što postanu sposobne za let nazivaju se birići ili guščići.[1][2]

Etimologija

Reč „guska” vodi poreklo od praindoevropskog korena, ghans-. U germanskim jezicima, koren reči je dao staroenglesku reč gōs sa množinom gēs i gandres (od čega su nastale sadašnje engleske reči goose, geese, gander, i gosling, respektivno), frizijske reči goes, gies i guoske, novonemačke reči Gans, Gänse, i Ganter, i staronordijska reč gās. Ovaj termin je isto tako osnova litvanske reči žąsìs, irske (od staroirske reči géiss), lat. anser, drevne grč. χήν (khēn), hol. gans, alb. gatë (heron), sanskritskih reči hamsa i hamsi, finske hanhi, avestanske zāō, polj. gęś, rumunske gâscă / gânsac, ukr. гуска / гусак (guska / gusak), rus. гусыня / гусь (gusyna / gus), češke husa, i persijske غاز‎ (ghāz).[1][3]

Prave guske (Anserini) i njihovi srodnici

Kineske guske, domestikovana forma labudaste guske

Tri postojeća roda pravih gusaka su: Anser, siva guska, uključujući i divlju gusku, i domaće guske; Chen, bele guske (često uključene u Anser); i Branta, crne guske, poput kanadske guske.

Dva roda gusaka Cereopsis i Cnemiornis samo su preliminarno smeštena u Anserinae; oni mogu da pripadaju Tadorninae ili da formiraju samostalnu podfamiliju Cereopsinae: Cereopsis, guska Rta Baren i Cnemiornis, praistorijska novozelandska guska. Bilo one, ili verovatnije, guskama-sličan koskorobski labud su najbliži živi rođaci pravih gusaka.

Fosile pravih gusaka teško je asocirati sa rodovima. Sve što se može reći je da je njihov fosilni zapis, posebno u Severnoj Americi, gust i sveobuhvatno dokumentuje mnogo različitih vrsta pravih gusaka koje su postojale od miocena, tokom zadnjih 10 miliona godina. Prikladno nazvana Anser atavus (sa značenjem „progenitor guske”) od pre oko 12 miliona godina imala je još više zajedničkih pleziomorfija sa labudima. Pored toga, neke ptice slične guskama poznate iz podfosilnih ostataka nađene su na Havajskim ostrvima.

Guske su monogamne, i žive u stalnim parovima tokom cele godine; međutim, za razliku od većine ostalih trajno monogamnih životinja, one su teritorijalne samo tokom kratke sezone gnežđenja. Uparene guske su dominantnije i više se hrane, što su dva faktora koja rezultiraju u većem potomstvu.[4]

Druge ptica zvane „guske”

Neke ptica, uglavnom sa južne hemisfere se nazivaju „guskama”, većina kojih je u potfamiliji Tadorninae. One su:

Druge:

U popularnoj kulturi

Izreke o guskama uključuju:

  • „Imati gusana” znači detaljno ispitati nešto.
  • Zbog starosti „Zakona sive guske” na Islandu verovalo se da guske žive duže od drugih ptica.[6][7][8]

Galerija

Reference

  1. 1,0 1,1 Partridge, Eric (1983). Origins: a Short Etymological Dictionary of Modern English. New York: Greenwich House. стр. 245—246. ISBN 0-517-414252. 
  2. ^ „AskOxford: G”. Collective Terms for Groups of Animals. Oxford, United Kingdom: Oxford University Press. Архивирано из оригинала на датум 20. 10. 2008. Приступљено 19. 9. 2011. 
  3. ^ Crystal, David (1998). The Cambridge Encyclopedia of Language. ISBN 0-521-55967-7. 
  4. ^ Lamprecht, Jürg (1987). „Female reproductive strategies in bar-headed geese (Anser indicus): Why are geese monogamous?”. Behavioral Ecology and Sociobiology. Springer. 21 (5): 297—305. doi:10.1007/BF00299967. 
  5. ^ Howard, Hildegarde (1955). „New Records and a New Species of Chendytes, an Extinct Genus of Diving Geese”. The Condor. 57 (3): 135—143. JSTOR 1364861. doi:10.2307/1364861. 
  6. ^ Boulhosa, Patricia Press. “The Law of Óláfr inn Helgi.” In Icelanders and the Kings of Norway: Mediaeval Sagas and Legal Texts. Leiden, Netherlands: Brill, 2005.
  7. ^ Byock, Jesse L., Medieval Iceland: Society, Sagas, and Power, Berkeley: University of California, 1990
  8. ^ Byock, Jesse L. "Grágás: The 'Grey Goose' Law in Viking Age Iceland London: Penguin, 2001.

Literatura

Spoljašnje veze

The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.