1306.

< | 13. vijek | 14. vijek | 15. vijek | >
< | 1270-e | 1280-e | 1290-e | 1300-e | 1310-e | 1320-e | 1330-e | >
<< | < | 1302. | 1303. | 1304. | 1305. | 1306.. | 1307. | 1308. | 1309. | 1310. | > | >>

1306.. po kalendarima
Gregorijanski 1306.. (MCCCVI)
Ab urbe condita 2059.
Islamski 705–706.
Iranski 684–685.
Hebrejski 5066–5067.
Bizantski 6814–6815.
Koptski 1022–1023.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat 1361–1362.
• Shaka Samvat 1228–1229.
• Kali Yuga 4407–4408.
Kineski
• Kontinualno 3942–3943.
• 60 godina Yang Vatra Konj
(od kineske Ng.)
Holocenski kalendar 11306.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1306 (MCCCVI) bila je redovna godina koja počinje u subotu po julijanskom kalendaru (1. jan/sij.).

Događaji

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

April/Travanj – Jun/Lipanj

  • 11. 4. - Pistoia se nakon 11 meseci opsade predaje Firentincima i Lukezima, gradski zidovi su srušeni, gradska zemlja podeljena između Firence i Luke. Sukobi između crnih i belih Gvelfa će se iz Pistoje preneti u Firencu i druge toskanske gradove.
  • april - Četvrto veće u dve godine saslušava Ibn Tajmiju u Damasku: glavne islamske sudije mamelučke države ga smatraju krivim i zatvaraju (pušten je u septembru, nakon još jednog saslušanja je poslat u Kairo).
  • 26. 4. - Prevrat na Kipru: Amalrik od Tira je uz pomoć templara i barona zbacio brata Henrika II (do 1310).
  • 13. 5. - Granadska flota zauzima Ceutu, koja se pre dve godine odvojila od Marinida, zauzete su još tri marokanske luke, Ksar es-Seghir, Larache i Asilah. Uz to se i jedan marinidski princ pobunio i zavladao severnim delom Maroka.
  • maj - U dubrovačkom dokumentu se pominje Dražen Bogopenec, župan kalinovičke oblasti u Humu, otac Miltena Draživojevića i deda Sanka Miltenovića (tuže ga za pljačku).
  • 22. 5. - Gozba labudova: engleski kralj Edward I se zaklinje pred Bogom i labudovima da će se osvetiti Škotima i ratovati protiv nevernika u Svetoj zemlji; proglasio je za viteza sina Edwarda II, 266 štitonoša koji idu u rat protiv Škotske su proglašeni za vitezove.
  • 5. 6. - Napuljski kralj Karlo oduzima Ahaju Filipu Savojskom i Izabeli od Vilarduena zbog nelojalnosti, daje je Filipu I Tarentskom.
  • 6. 6. - Papa poziva lidere templara i hospitalera, Jacquesa de Molaya i Foulquesa de Villareta, na sastanak u Poitiersu o pitanjima nekog novog pohoda i fuzije redova (stižu tek dogodine). Već postoje optužbe protiv templara, francuski kralj je u velikim dugovima prema njima.
  • 8. 6. - Revalvacija u Francuskoj: kralj Filip IV naređuje da se sadržaj srebra u livri vrati na nivo iz 1285, 3,96 g, a da se debazirani novac iz 1303-05, iz vremena flamanskog rata, devalvira za dve trećine.
  • 19. 6. - Bitka kod Methvena je poraz škotskog kralja Roberta od engleskih snaga.
  • 23. 6. - Počinje Hospitalersko osvajanje Rodosa: vitezovi hospitaleri, predvođeni velikim majstorom Foulques de Villaretom, su se iskrcali na vizantijsko ostrvo Rodos - sam grad Rodos je osvojen tek 1310.

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

  • 22. 7. - Francuski kralj naredio proterivanje Jevreja, sledećeg meseca i konfiskaciju njihove imovine - kruna dobija dosta srebra, kao i zajmove dugovane Jevrejima (povratak im je dozvoljen 1315).
  • leto - Lider Templara Jacques de Molay odgovara odrečno na papin upit o tome treba li ujediniti templare i hospitalere. Lideri oba reda su pozvani kod pape u Poitiers, susret se odlaže zbog papine bolesti.
  • c. leto - Alani, ranije u vizantijskoj službi, krenuli su u Bugarsku, ali su ih Katalonci sustigli ispod Balkanskih planina i muškarce ubili a žene i decu porobili.[1]
  • 4. 8. - Kralj Vaclav III od Češke je ubijen u Olomoucu pre nego što će krenuti na Poljsku - to je kraj Přemyslovića. Za naslednika će biti izabran njegov zet Heinrich od Koruške, što osporava Heinrichov zet Albrecht I Habsburški, koji istura svog sina Rudolfa.
  • leto-jesen - Kralj Milutin dogovara savez sa Filipom Tarentskim, njegovi poslanici će ići papi i Karlu Valoa, bratu francuskog kralja, koji bračnim pravom drži titulu latinskog cara (ugovor 1308).[2][3]
  • 1. 9. - Vladislav I. Lokietek svečano ulazi u Krakov, glavni grad Malopoljske. Do kraja godine preuzima vrhovnu vlast u Pomereliji, zauzima nekoliko gradova Velikopoljske.
  • 29. 9. - Håtunske igre: kralja Birgera od Švedske i kraljicu su zarobila njegova braća Eric i Valdemar, sin Magnus je izbegao u Dansku.

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

  • 30. 12. - Neredi u Parizu zbog promene vrednosti novca, kralj se morao skloniti kod templara.

Kroz godinu

  • 1305-06 - Došlo je do susreta kralja Milutina i bana Pavla Šubića, izgleda da je dogovoreno oslobađanje Mladena II za napuštanje Huma.[4]
  • U ovo vreme (ili ca. 1304) shvatilo se da Milutinova mlada supruga Simonida neće imati potomstvo, zbog "povrede... na početku bračnog života".[5] Vizantijska carica Irina će pokušavati da progura nekog od svojih sinova (Teodor je baš ove godine otišao u Italiju, gde će biti markiz od Montferrata, pokušavano je i sa Dimitrijem).
  • Katalonci i njihovi turski saveznici nastavljaju haranje u Trakiji; Vizantinci pokušavaju dogovoriti savez sa Đenovom, carević Teodor, uskoro monferatski markiz, zaručen je Argentinom, kćerkom Opicina Spinole, jednog od dvojice đenovskih narodnih kapetana.
  • Mlečanin Andrea Cornaro je uzeo o. Karpatos od đenovske braće Moresco (Cornari vladaju do 1538).
  • Čagatajski kanat: Duwa je uz pomoć yuanskog vladara Temür Khana porazio Chepera, Kaiduovog sina.
  • 1306-07 - Kralj Milutin gradi [Crkvu Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1306.

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1306.
  • 22. 9. - Johannes Parisiensis, dominikanac, teolog, filozof (* ca. 1255)
  • 25. 12. - Jacopone da Todi, franjevac, pjesnik (* ca. 1230)

Reference

  1. ↑ The Late Byzantine Army Arms and Society, 1204-1453 By Mark C. Bartusis · 1997, p. 81
  2. ↑ Srbija kao glavna balkanska država. rastko.rs
  3. ↑ Istorija s. n. I, 456
  4. ↑ Istorija s. n. I, 454
  5. ↑ Istorija s. n. I, 463
Literatura