Benzoksazol

Benzoksazol
	benzoksazol
Drugi nazivi	1-Oksa-3-aza-1H-inden
Identifikacija
CAS registarski broj	273-53-0
ChemSpider	8873
ChEBI	38814
ChEMBL	CHEMBL451894
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	n1c2ccccc2oc1
InChI
	InChI=1S/C7H5NO/c1-2-4-7-6(3-1)8-5-9-7/h1-5H ; Kod: BCMCBBGGLRIHSE-UHFFFAOYSA-N InChI=1/C7H5NO/c1-2-4-7-6(3-1)8-5-9-7/h1-5H; Kod: BCMCBBGGLRIHSE-UHFFFAOYAP
Svojstva
Molekulska formula	C7H5NO
Molarna masa	119.12 g mol−1
Agregatno stanje	Beo/svetlo žuti prah
Tačka topljenja	27-30 °C, 300-303 K, 81-86 °F
Tačka ključanja	182 °C, 455 K, 360 °F
Rastvorljivost u vodi	Nerastvoran
Opasnost
Tačka paljenja	58 °C
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja	oksazol; indol; benzofuran
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Benzoksazol je aromatično organsko jedinjenje sa molekulskom formulom C₇H₅NO. On se sastoji od benzena kondenzovanog sa oksazolom.^[3]^[4] Miris benzoksazola je sličan piridinu. Benzoksazol se prvenstveno koristi u industriji i naučnim istraživanjima.

Ovo heterociklično jedinjenje je početni material u sintezi većih, često bioaktivnih struktura. On se nalazi u hemijskoj strukturi leka flunoksaprofena.

Njegova aromatičnost ga čini relativno stabilnim heterocikličnim jedinjenjem. On sadrži reaktivna mesta koja omogućavaju funkcionalizaciju.

Reference

↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
↑ Katritzky A.R., Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry. Academic Press. ISBN 0080429882.
↑ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6.

Literatura

[1] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[2] Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit

[Katritzky2nd-3] Katritzky A.R., Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry. Academic Press. ISBN 0080429882.

[Clayden1st-4] Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6.

[1]

[2]

[3]

[4]