Мишеви и пацови

Мишеви и пацови
Временски распон: рани миоцен – данашњица[1]
Кућни миш, Mus musculus
Црни пацов
(Rattus rattus)
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Rodentia
Натпородица: Muroidea
Породица: Muridae
Illiger, 1811
Типски род
Mus
Linnaeus, 1758
Подфамилије

Мишеви или мишеви и пацови (лат. Muridae) је породица која укључује велики број врста мишева и пацова.[2]

Најбројнија је породица сисара.[3] Обухвата око 140 родова са преко 650 врста природно распрострањених у Старом свету и Аустралији, док су поједине врсте уведене и на америчке континенте.[4] Понекад се породица посматра у ширем смислу, када обухвата све мишолике глодаре.

Име Muridae потиче од латинског mus (генитив muris), што значи „миш”, пошто сви прави мишеви припадају породици, а типичнији мишеви припадају роду Mus.

Распрострањеност и станиште

Муриди се налазе скоро свуда у свету, иако многе подпородице имају ужи распон. Муриди се не налазе на Антарктику или на многим океанским острвима. Иако ниједан од њих није пореклом из Америке, неколико врста, посебно кућни миш и црни пацов, уведени су широм света. Муриди заузимају широк спектар екосистема од тропских шума до тундре. Јављају се фосоралне, дрвене и полуводене врсте мурида, иако су већином копнене животиње.[5] Обимна листа ниша испуњених муридима помаже да се објасни њихово релативно обиље.

Исхрана и зуби

Код мурида постоји широк спектар навика у исхрани, од биљоједа и свеједа до специјалиста који једу искључиво кишне глисте, одређене врсте гљива или водене инсекте.[5] Већина родова конзумира биљну материју и мале бескичмењаке, често чувајући семе и другу биљну материју за зимску потрошњу. Муриди имају широнатасне чељусти (предачко својство код глодара) и присутна је дијастема.[6] Муридима недостају очњаци и преткутњаци. Генерално, налазе се три кутњака (иако понекад само један или два), а природа кутњака варира у зависности од рода и навика храњења.

Репродукција

Неки муриди су веома друштвени, док су други усамљени. Женке обично производе неколико легла годишње. У топлим крајевима, размножавање се може одвијати током целе године. Иако је животни век већине родова генерално мањи од две године, муриди имају висок репродуктивни потенцијал и њихова популација има тенденцију да се брзо повећава, а затим драстично опада када су ресурси хране исцрпљени. Ово се често види у циклусу од три до четири године.[7]

Карактеристике

Муриди су мали сисари, типично дуги око 10 cm (3,9 in) без репа, али у распону од 4,5 до 8 cm (1.8 до 3.1 in) код афричког пигмејског миша до 48 cm (19 in) код јужног џиновског пацова са витким репом. Они обично имају витка тела са љускастим реповима дужим од тела, и шиљате њушке са истакнутим брковима, али са великим варијацијама у овим општим особинама. Неки муриди имају издужене ноге и стопала, што им омогућава да се крећу скакућућим покретима, док други имају широка стопала и хватајући реп како би побољшали своју способност пењања, а трећи немају ниједно прилагођавање. Они су најчешће неке нијансе браон боје, иако многи имају црне, сиве или беле ознаке.[8]

Муриди углавном имају одлична чула слуха и мириса. Живе у широком спектру станишта од шума до травњака и планинских ланаца. Бројне врсте, посебно гербили, прилагођени су пустињским условима и могу дуго да преживе са минималном количином воде. Они конзумирају широк спектар хране у зависности од врсте, уз помоћ снажних мишића вилице и гризућих секутића који расту током живота. Зубна формула мурида је 1.0.0.1-31.0.0.1-3.

Муриди се често размножавају, често стварајући велика легла неколико пута годишње. Обично рађају између двадесет и четрдесет дана након парења, иако се то у великој мери разликује међу врстама. Млади се обично рађају слепи, без длаке и беспомоћни, иако се дешавају изузеци, као што је код шиљастих мишева.[8]

Еволуција

Као и код многих других малих сисара, еволуција мурида није добро позната, јер је мало фосила преживело. Вероватно су еволуирали од животиња сличних хрчку у тропској Азији у раном миоцену, и тек су касније настале врсте способне да преживе у хладнијим климама. Они су постали посебно уобичајене широм света током тренутне геолошке епохе, као резултат повезивања са људским миграцијама.[9][10][11][12]

Класификација

Муриди су класификовани у пет потфамилија, око 150 родова и око 834 врсте.[13]

Потпородице[14]

У литератури

Отисак који приказује мачке и мишеве из немачког издања Езопових басни из 1501.

Муриди се појављују у књижевности, укључујући народне приче и бајке. У Шареном фрулашу из Хамелина, препричаваној у многим верзијама од 14. века, укључујући и ону браће Грим, хватач пацова намами градске пацове у реку, али градоначелник одбија да му плати. У знак освете, хватач пацова намами сву децу из града, да се никада не врате.[15] Мишеви се појављују у неким малим књигама Беатрикс Потер, укључујући Причу о два лоша миша (1904), Причу о госпођи Титлмаус (1910), Причу о Џонију градском-мишу (1918) и Кројачу из Глостера (1903), коју је описао Ј. Р. Р. Толкиен као можда најближу његовој идеји бајке, а остало су „басне о зверима“.[16] Међу Езоповим баснама су Мачка и мишеви и Жаба и миш.[17] У првом роману Џејмса Херберта, Пацови, (1974), једну скитницу напада и живог поједе чопор џиновских пацова; следе даљи напади.[18]

Систематика

Родови

  • Abditomys Musser, 1982
  • Abeomelomys Menzies, 1990
  • Acomys I. Geoffroy, 1838
  • Aethomys Thomas, 1915
  • Ammodillus Thomas, 1904
  • Anisomys Thomas, 1904
  • Anonymomys Musser, 1981
  • Apodemus Kaup, 1829
  • Apomys Mearns, 1905
  • Archboldomys Musser, 1982
  • Arvicanthis Lesson, 1842
  • Baiyankamys Hinton, 1943
  • Bandicota Gray, 1873
  • Batomys Thomas, 1895
  • Berylmys Ellerman, 1947
  • Brachiones Thomas, 1925
  • Brassomys Musser and Lunde, 2009
  • Bullimus Mearns, 1905
  • Bunomys Thomas, 1910
  • Canariomys Crusafont-Pairo and F. Petter, 1964
  • Carpomys Thomas, 1895
  • Chiromyscus Thomas, 1925
  • Chiropodomys Peters, 1868
  • Chiruromys Thomas, 1888
  • Chrotomys Thomas, 1895
  • Coccymys Menzies, 1990
  • Colomys Thomas and Wroughton, 1907
  • Conilurus Ogilby, 1838
  • Coryphomys Schaub, 1937
  • Crateromys Thomas, 1895
  • Cremnomys Wroughton, 1912
  • Crossomys Thomas, 1907
  • Crunomys Thomas, 1897
  • Dacnomys Thomas, 1916
  • Dasymys Peters, 1875
  • Deomys Thomas, 1888
  • Dephomys Thomas, 1926
  • Desmodilliscus Wettstein, 1916
  • Desmodillus Thomas and Schwann, 1904
  • Desmomys Thomas, 1910
  • Diomys Thomas, 1917
  • Diplothrix Thomas, 1916
  • Dipodillus Lataste, 1881
  • Echiothrix Gray, 1867
  • Eropeplus Miller and Hollister, 1921
  • Gerbilliscus Thomas, 1897
  • Gerbillurus Shortridge, 1942
  • Gerbillus Desmarest, 1804
  • Golunda Gray, 1837
  • Grammomys Thomas, 1915
  • Hadromys Thomas, 1911
  • Haeromys Thomas, 1911
  • Halmaheramys Fabre, Pagès, Musser, Fitriana, Semiadi and Helgen, 2013
  • Hapalomys Blyth, 1859
  • Heimyscus Misonne, 1969
  • Hybomys Thomas, 1910
  • Hydromys É. Geoffroy, 1804
  • Hylomyscus Thomas, 1926
  • Hyomys Thomas, 1904
  • Kadarsanomys Musser, 1981
  • Komodomys Musser and Boeadi, 1980
  • Lamottemys F. Petter, 1986
  • Leggadina Thomas, 1910
  • Leimacomys Matschie, 1893
  • Lemniscomys Trouessart, 1881
  • Lenomys Thomas, 1898
  • Lenothrix Miller, 1903
  • Leopoldamys Ellerman, 1947
  • Leporillus Thomas, 1906
  • Leptomys Thomas, 1897
  • Limnomys Mearns, 1905
  • Lophuromys Peters, 1874
  • Lorentzimys Jentink, 1911
  • Macruromys Stein, 1933
  • Madromys Sody, 1941
  • Malacomys Milne-Edwards, 1877
  • Mallomys Thomas, 1898
  • Malpaisomys Hutterer, Lopez-Martinez and Michaux, 1988
  • Mammelomys Menzies, 1996
  • Margaretamys Musser, 1981
  • Mastacomys Thomas, 1882
  • Mastomys Thomas, 1915
  • Maxomys Sody, 1936
  • Melasmothrix Miller and Hollister, 1921
  • Melomys Thomas, 1922
  • Meriones Illiger, 1811
  • Mesembriomys Palmer, 1906
  • Micaelamys Ellerman, 1941
  • Microdillus Thomas, 1910
  • Microhydromys Tate and Archbold, 1941
  • Micromys Dehne, 1841
  • Millardia Thomas, 1911
  • Mirzamys Helgen and L. Helgen, 2009
  • Muriculus Thomas, 1903
  • Mus Linnaeus, 1758
  • Musseromys Heaney, Balete, Rickart, Veluz and Jansa, 2009
  • Mylomys Thomas, 1906
  • Myomyscus Shortridge, 1942
  • Myotomys Thomas, 1918
  • Nesokia Gray, 1842
  • Nesoromys Thomas, 1922
  • Nilopegamys Osgood, 1928
  • Niviventer J. T. Marshall Jr., 1976
  • Notomys Lesson, 1842
  • Oenomys Thomas, 1904
  • Otomys F. Cuvier, 1824
  • Pachyuromys Lataste, 1880
  • Palawanomys Musser and Newcomb, 1983
  • Papagomys Sody, 1941
  • Parahydromys Poche, 1906
  • Paraleptomys Tate and Archbold, 1941
  • Paramelomys Rümmler, 1936
  • Parotomys Thomas, 1918
  • Paruromys Ellerman, 1954
  • Paucidentomys Esselstyn, Achmadi and Rowe, 2012
  • Paulamys Musser, 1986
  • Pelomys Peters, 1852
  • Phloeomys Waterhouse, 1839
  • Pithecheir Lesson, 1840
  • Pithecheirops Emmons, 1993
  • Pogonomelomys Rümmler, 1936
  • Pogonomys Milne-Edwards, 1877
  • Praomys Thomas, 1915
  • Protochromys Menzies, 1996
  • Psammomys Cretzschmar, 1828
  • Pseudohydromys Rümmler, 1934
  • Pseudomys Gray, 1832
  • Rattus Fischer, 1803
  • Rhabdomys Thomas, 1916
  • Rhagamys Forsyth Major, 1905
  • Rhombomys Wagner, 1841
  • Rhynchomys Thomas, 1895
  • Saxatilomys Musser, Smith, Robinson and Lunde, 2005
  • Sekeetamys Ellerman, 1947
  • Solomys Thomas, 1922
  • Sommeromys Musser and Durden, 2002
  • Soricomys Balete, Rickart, Heaney, Alviola, M. V. Duya, M. R. M. Duya, Sosa and Jansa, 2012
  • Spelaeomys Hooijer, 1957
  • Srilankamys Musser, 1981
  • Stenocephalemys Frick, 1914
  • Stochomys Thomas, 1926
  • Sundamys Musser and Newcomb, 1983
  • Taeromys Sody, 1941
  • Tarsomys Mearns, 1905
  • Tateomys Musser, 1969
  • Tatera Lataste, 1882
  • Taterillus Thomas, 1910
  • Thallomys Thomas, 1920
  • Thamnomys Thomas, 1907
  • Tokudaia Kuroda, 1943
  • Tonkinomys Musser, Lunde and Nguyen Truong Son, 2006
  • Tryphomys Miller, 1910
  • Uranomys Dollman, 1909
  • Uromys Peters, 1867
  • Vandeleuria Gray, 1842
  • Vernaya Anthony, 1941
  • Waiomys Rowe, Achmadi and Esselstyn, 2014
  • Xenuromys Tate and Archbold, 1941
  • Xeromys Thomas, 1889
  • Zelotomys Osgood, 1910
  • Zyzomys Thomas, 1909

Подродови

  • Acomys (Acomys) I. Geoffroy, 1838
  • Acomys (Peracomys) F. Petter and Roche, 1981
  • Acomys (Subacomys) Denys, Gautun, Tranier and Volobouev, 1994
  • Dipodillus (Dipodillus) Lataste, 1881
  • Dipodillus (Petteromys) Pavlinov, 1982
  • Gerbilliscus (Gerbilliscus) Thomas, 1897
  • Gerbilliscus (Taterona) Wroughton, 1917
  • Gerbillurus (Gerbillurus) Shortridge, 1942
  • Gerbillurus (Paratatera) F. Petter, 1983
  • Gerbillurus (Progerbillurus) Pavlinov, 1982
  • Gerbillus (Gerbillus) Desmarest, 1804
  • Gerbillus (Hendecapleura) Lataste, 1884
  • Hybomys (Hybomys) Thomas, 1910
  • Hybomys (Typomys) Thomas, 1911
  • Lophuromys (Kivumys) Dieterlen, 1987
  • Lophuromys (Lophuromys) Peters, 1874
  • Meriones (Cheliones) Thomas, 1919
  • Meriones (Meriones) Illiger, 1811
  • Meriones (Pallasiomys) Heptner, 1933
  • Meriones (Parameriones) Heptner, 1937
  • Mus (Coelomys) Thomas, 1915
  • Mus (Mus) Linnaeus, 1758
  • Mus (Nannomys) Peters, 1876
  • Mus (Pyromys) Thomas, 1911
  • Uromys (Cyromys) Thomas, 1910
  • Uromys (Uromys) Peters, 1867

Врсте

Референце

  1. ^ Aghova, Tatiana; Kimura, Yuri; Bryja, Josef; Dobigny, Gauthier; Granjon, Laurent; Kergoat, Gael J. (2017). „Fossils know it best: using a new set of fossil calibrations to improve the temporal phylogenetic framework of murid rodents (Rodentia: Myomorpha: Muroidea: Muridae)” (PDF): 16. S2CID 38794026. doi:10.1101/180398. Приступљено 29. 8. 2018. 
  2. ^ „Прилог VII Строго заштићене дивље врсте на територији Републике Србије”. pravno-informacioni-sistem.rs. 
  3. ^ „Muridae”. Encyclopaedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 16. 11. 2021. 
  4. ^ Basic Biology (2015). „Rodents”. 
  5. ^ а б „ADW: Subfamilies of Muridae”. animaldiversity.org. Приступљено 2015-11-08. 
  6. ^ „Muridae (Old World mice and rats, gerbils, whistling rats, and relatives)”. Animal Diversity Web. Приступљено 2015-11-08. 
  7. ^ Nowak, Ronald M. (1999-04-07). Walker's Mammals of the World. JHU Press. ISBN 9780801857898. 
  8. ^ а б Berry, R. J.; Årgren, G. (1984), Macdonald, D., ур., The Encyclopedia of MammalsНеопходна слободна регистрација, New York: Facts on File, стр. 658–663 & 674–677, ISBN 0-87196-871-1 
  9. ^ Savage, R. J. G.; Long, M. R. (1986), Mammal Evolution: an Illustrated Guide, New York: Facts on File, стр. 124, ISBN 0-8160-1194-X 
  10. ^ Jansa, Sharon. A.; Weksler, Marcelo (2004), „Phylogeny of muroid rodents: relationships within and among major lineages as determined by IRBP gene sequences” (PDF), Molecular Phylogenetics and Evolution, 31 (1): 256—276, PMID 15019624, doi:10.1016/j.ympev.2003.07.002, Архивирано из оригинала (PDF) 2008-12-17. г. 
  11. ^ Michaux, Johan; Reyes, Aurelio; Catzeflis, François (1. 11. 2001), „Evolutionary history of the most speciose mammals: molecular phylogeny of muroid rodents”, Molecular Biology and Evolution, 18 (11): 2017—2031, ISSN 0737-4038, PMID 11606698, doi:10.1093/oxfordjournals.molbev.a003743 Слободан приступ, Архивирано из оригинала 27. 11. 2005. г. 
  12. ^ Steppan, Scott; Adkins, Ronald; Anderson, Joel (2004), „Phylogeny and divergence-date estimates of rapid radiations in muroid rodents based on multiple nuclear genes” (PDF), Systematic Biology, 53 (4): 533—553, PMID 15371245, doi:10.1080/10635150490468701 
  13. ^ Burgin, C. J., Colella, J. P., Kahn, P. L. & Upham, N. S. How many species of mammals are there? J. Mammal. 99, 1–14 (2018)
  14. ^ Steppan, S. J. & Schenk, J. J. Muroid rodent phylogenetics: 900-Species tree reveals increasing diversification rates. PLoS One 12, e0183070 (2017)
  15. ^ Mieder, Wolfgang (2007). The Pied Piper: A Handbook. Greenwood. стр. 71 and passim. ISBN 978-0-313-33464-1. [мртва веза]
  16. ^ Tolkien, J. R. R. (2001). On Fairy-Stories. Tree and Leaf. HarperCollins. стр. 16. ISBN 0-007-10504-5. 
  17. ^ Gibbs, Laura (2002—2008). „Aesopica”. MythFolklore.net. Приступљено 21. 6. 2014. 
  18. ^ Holland, Steve (21. 3. 2013). „James Herbert obituary”. The Guardian. Приступљено 21. 6. 2014. 

Литература

Спољашње везе

Мишеви и пацови на Викимедијиној остави.