Suliformes

Suliformes
Временски распон: Горња креда - данас 90–0 Ma
Блуна
(Morus bassanus)
Научна класификација
Царство:
Animalia
Тип:
Chordata
Класа:
Aves
Ред:
Suliformes

Sharpe, 1891
Породице
Синоними
  • Phalacrocoraciformes

Suliformes (блуне и сродници) је ред птица који признаје Међународна орнитолошка унија.[1]

Резултати анализа ДНК упућују на закључак да је сличност између породица које су традиционално сврставане у ред несита или пеликана (лат. Pelecaniformes) последица конвергентне еволуције, а не заједничког порекла и да је тако дефинисан ред полифилетски.[2] Због тога су четири породице које су традиционално сврставане у овај ред издвојене у посебан ред Suliformes, који је монофилетски.

Систематика и еволуција

Према резултатима анализа ДНК породици несита или пеликана (лат. Pelecanidae) су блиско сродне породице ципеларке (лат. Balaenicipitidae), батоглава чапља (лат. Scopidae), чапље (лат. Ardeidae) и ражњеви и кашичари (лат. Threskiornithidae), са којима чине ред несита (лат. Pelecaniformes). Ред Suliformes, је далеки сродник реда Pelecaniformes.[3] Према Хакету, редови Gaviformes, Sphenisciformes, Ciconiiformes, Suliformes и Pelecaniformes, имају заједничког претка. Због чега је предложено да ови редови буду груписани у заједнички надред.[4]

Кладограм реда:[5]

Suliformes
 

Fregatidae

 
 
 

Sulidae

 
 
 

Anhingidae

 
 

Phalacrocoracidae

 
 
 
 

Породице и врсте

  • Породица брзани или фрегате
    (Fregatidae)
    • Величанствени брзан или величанствена фрегата[6]
      (Fregata magnificens)
    • Асенсионски брзан
      (Fregata aquila)
    • Белотрби брзан[7]
      (Fregata andrewsi)
    • Велики брзан или велика фрегата[8]
      (Fregata minor)
    • Мали брзан или мала фрегата[8]
      (Fregata ariel)
  • Породица блуне
    (Sulidae)
    • Род Sula
    • Род Papasula
      • Црнокрила блуна
        (Papasula abbotti)
    • Род Morus
  • Породица анхинге
    (Anhingidae)
    • Анхинга или америчка анхинга
      (Anhinga anhinga)
    • Змијоврата
      (Anhinga melanogaster)[9]
    • Афричка анхинга
      (Anhinga rufa)
    • Аустралијска анхинга
      (Anhinga novaehollandiae)
  • Породица вранци
    (Phalacrocoracidae)
    • Род Phalacrocorax
      • Жутогрли вранац
        (Phalacrocorax auritus)[9]
      • Маслинасти вранац или неотропски вранац
        (Phalacrocorax brasilianus или Phalacrocorax olivaceus)
      • Мали црни вранац
        (Phalacrocorax sulcirostris)
      • Велики вранац
        (Phalacrocorax carbo)[9]
      • Белогруди вранац
        (Phalacrocorax lucidus)
      • Индијски вранац
        (Phalacrocorax fuscicollis)
      • Јужноафрички капски вранац[8]
        (Phalacrocorax capensis)
      • Бронзани вранац (Phalacrocorax nigrogularis)[8]
        [9]
      • Валбергов вранац
        (Phalacrocorax neglectus)[8]
      • Јапански вранац
        (Phalacrocorax capillatus)
      • Брантов вранац
        (Phalacrocorax penicillatus)
      • Штелеров вранац или вранац наочарац или Паласов вранац
        (Phalacrocorax perspicillatus) – (изумро око 1850)
      • Морски вранац
        (Phalacrocorax aristotelis)[9]
      • Пучински вранац
        (Phalacrocorax pelagicus)
      • Црвенолики вранац
        (Phalacrocorax urile)
      • Магелански вранац
        (Phalacrocorax magellanicus)
      • Аустралијски шарени вранац или жутолики вранац
        (Phalacrocorax varius)
      • Црнолики вранац
        (Phalacrocorax fuscescens)
      • Црвеноноги вранац
        (Phalacrocorax gaimardi)
      • Пегави вранац
        (Phalacrocorax punctatus)
      • Питски вранац
        (Phalacrocorax featherstoni)
      • Вранац нелетач
        (Phalacrocorax harrisi)
    • Род Leucocarbo
      • Гуано вранац
        (Leucocarbo bougainvillii)
      • Новозеландски краљевски вранац
        (Leucocarbo carunculatus)
      • Отагоански вранац
        (Leucocarbo chalconotus)
      • Фовоов вранац
        (Leucocarbo stewarti)
      • Чатамски вранац
        (Leucocarbo onslowi)
      • Окландски вранац
        (Leucocarbo colensoi)
      • Кембелов вранац
        (Leucocarbo campbelli)
      • Баунтијски вранац
        (Leucocarbo ranfurlyi)
      • Плавооки вранац
        (Leucocarbo atriceps)
      • Антарктички вранац
        (Leucocarbo bransfieldensis)
      • Јужноџорџијски вранац
        (Leucocarbo georgianus)
      • Хердски вранац
        (Leucocarbo nivalis)
      • Крозијски вранац
        (Leucocarbo melanogenis)
      • Кергеленски вранац
        (Leucocarbo verrucosus)
      • Макворијски вранац
        (Leucocarbo purpurascens)
    • Род Microcarbo
      • Мали шарени вранац
        (Microcarbo melanoleucos)
      • Дугорепи вранац[9] или тршћачки вранац
        (Microcarbo africanus)
      • Ћубасти вранац[8]
        (Microcarbo coronatus)
      • Јавански вранац
        (Microcarbo niger)
      • Мали вранац
        (Microcarbo pygmaeus)[9]

Референце

  1. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 1. 3. 2012. г. Приступљено 1. 3. 2012. 
  2. ^ Mayr 2003.
  3. ^ Jarvis, Erich D.; et al. (2014). „Whole-genome analyses resolve early branches in the tree of life of modern birds”. Science. 346 (6215): 1320—1331. Bibcode:2014Sci...346.1320J. PMC 4405904 Слободан приступ. PMID 25504713. doi:10.1126/science.1253451. 
  4. ^ Hackett, Shannon J.; Kimball, Rebecca T.; Reddy, Sushma; Bowie, Rauri C. K.; Braun, Edward L.; Braun, Michael J.; Chojnowski, Jena L.; Cox, W. Andrew; Han, Kin-Lan; Harshman, John; Huddleston, Christopher J.; Marks, Ben D.; Miglia, Kathleen J.; Moore, William S.; Sheldon, Frederick H.; Steadman, David W.; Witt, Christopher C.; Yuri, Tamaki (2008). „A Phylogenomic Study of Birds Reveals Their Evolutionary History”. Science. 320 (5884): 1763—1768. Bibcode:2008Sci...320.1763H. PMID 18583609. doi:10.1126/science.1157704. 
  5. ^ Gibb, G. C.; Kennedy, M.; Penny, D. (2013). „Beyond phylogeny: Pelecaniform and Ciconiiform birds, and long-term niche stability”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 68 (2): 229—238. Bibcode:2013MolPE..68..229G. PMID 23562800. doi:10.1016/j.ympev.2013.03.021. 
  6. ^ „Величанствени национални парк који лежи под водом”. b92.net. 
  7. ^ „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива - Прилог I Строго заштићене врсте које се налазе на Додацима CITES конвенције”. pravno-informacioni-sistem.rs. 
  8. ^ а б в г д ђ е ж з „Закон о потврђивању споразума о очувању афричко - евроазијских миграторних птица водених станишта” (PDF). parlament.gov.rs. 
  9. ^ а б в г д ђ е В. Ф. Васић; Д. В. Симић; Ж. Станимировић; М. Каракашевић; М. Шћибан; М. Ружић; С. Кулић; М. Кулић и С. Пузовић. „Српска номенклатура птица”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2018. г. Приступљено 11. 10. 2018. 

Спољашње везе

Suliformes на Викимедијиној остави.